Lice milosrđa

Blaženi su milostivi, jer će im se Bog smilovati. Matej 5:7

KAKO POČINJEMO

Sedamdesetogodišnja žena po imenu Marinela Bereta, nađena je mrtva u Prestinu, u blizini jezera Komo u severnoj Italiji. Sedela je za svojim stolom u mumificiranom stanju kada je policija više od dve godine nakon što je umrla otkrila njene ostatke. Ispostavilo se da je Marineline komšije nisu videle najmanje dve i po godine. Bila je „oličenje usamljenosti“, napisao je Masimo Gramelini, novinar koji je pratio priču. „Ljudi umiru sami. I živimo sami, što je skoro još gore.”

Završne reči njegovog članka su osuđujuće: „Misterija Marinelinog nevidljivog života iza zatvorene kapije njene kolibe uči nas strašnoj lekciji. Prava tuga nije u tome što drugi nisu primetili njenu smrt, nego u tome što nisu shvatili da je Marinela Bereta živela.

POBOŽNI UVID

Nakon što smo primili Božju milost, moramo prepoznati potrebe drugih. Lako je zanemariti potrebe članova naše porodice koji žive pod istim krovom, a da ne govorimo o nevidljivim komšijama i prijateljima. Ali pozvani smo da ih primetimo.

ZAPAŽANJA

Isus nas poziva da primetimo druge, da saosećajno prepoznamo njihove potrebe. „Kad je video toliki narod, sažalio se nad njim, jer su bili iznureni i ojađeni kao ovce bez pastira" (Matej 9:36). To je suština ovog blaženstva — ono što je Kalvin razumeo kao patnju sa bližnjim, ili ono što bismo danas mogli nazvati empatijom.

Pokazivanje Božje milosti će proizvesti ne mali mlaz milosrđa, već ogroman potop. „Tada Mu pristupi Petar i upita Ga: 'Koliko puta treba da oprostim svome bratu koji sagreši protiv mene? Do sedam puta?’“ (Matej 18:21).

Opraštanje nije primer pukog dobročinstva; to je eshatološki čin vere i nade. Drugim rečima, dajući oproštaj drugima, mi pokazujemo svoje uverenje da će se Hrist vratiti i milosrdno sve ispraviti. Naše spasenje nam omogućava da se sa nadom suočimo sa najbolnijim oblicima zla. „A tamo gde se greh uvećao“ - kaže Pavle - „onde se milost Božija prebogato izlila“ (Rimljanima 5:20).

PRIMENA

Pošto samo Bog može u potpunosti da izleči naše rane i oživi mrtve, potrebno je da steknemo Njegovo milosrdno srce ako želimo da oprostimo drugima. S obzirom na to, Isus je rekao: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine“ (Luka 23:34). Treba li mi da kažemo išta manje od toga?

Pomolimo se da Gospod preobrazi naša tvrda srca koja ne opraštaju. Svaki put kada u ime Hristovo pružimo milost, oproštenje i saosećanje – ljubav koja oprašta drugome njegovu krivicu – posežemo za njegovom dolazećom vladavinom, blagoslovom Carstva koji uživamo ovde na zemlji kao što je na nebu.