Blagost u svetu punom neprijateljstva

Blaženi su krotki, jer će im se dati zemlja u nasledstvo. Matej 5:5

KAKO POČINJEMO

Godine 1095, papa Urban II pozvao je na ono što je postalo poznato kao Prvi krstaški rat sa ciljem da povrati Jerusalim od muslimana, uz vapaj Deus Vult, „Bog to želi“. Sa istim krstaškim duhom, mnogi konkvistadori (iz Portugala i Španije) nastojali su da prošire hrišćanstvo širom Amerike – još jedna priča o brutalnosti u Isusovo ime. Takođe se sećamo i tridesetogodišnjeg rata (1618. do 1648.), kada su se katolici i protestanti sukobili na bojnom polju. Korišćenje najokrutnijeg oružja u tom ratu je rezultiralo milionima mrtvih.

Sve nas ovo dovodi do pitanja: koja je prava uloga sile u hrišćanskom životu — uspostavljanje „sile sa visine“ (Luka 24:49) uz koju carstvo napreduje u ovom svetu?

POBOŽNI UVID

Suština krotosti je nesebična Božija, koja se snažno vidi u Hristu koji polaže svoj život. Ali krotost se ne sme mešati sa slabošću. Paradoksalno, krotost se može definisati kao blaga snaga, kojom upravlja Duh Sveti, i ona će naslediti zemlju.

ZAPAŽANJA

Naše Blaženstvo kaže: „Blaženi su krotki, jer će im se dati zemlja u nasledstvo“ (Matej 5:5). Glagol „naslediti" - neki prevodi koriste tu reč, ili dati u nasledstvo“, ukazuje na čvrsto posedovanje, dar koji Bog stavlja u naše ruke. Ali šta to znači — posedovati zemlju? Psalam 37 govori o krotkima koji nasleđuju zemlju (teritoriju - zemlju Izraelovu). Blaženi krotki su oni koji se uzdaju u Gospoda. Okreću se od besa. Oni strpljivo čekaju — i Bog ih nagrađuje Obećanom zemljom.

Ali naš tekst ne ukazuje na „teritoriju“. Isus kaže da će krotki naslediti „zemlju“. Božji blagoslov je univerzalizovan. Sada carstvo pripada ljudima iz svakog plemena, jezika i nacije. Teolozi nazivaju Carstvo „već i ne još“. Puno nasledstvo će doći u budućnosti. Ali blagoslovi su već počeli, uključujući blisku zajednicu sa Bogom ... čistu savest ... mir ... i duhovni plod.

PRIMENA

Širom Hristovog carstva, nemamo ni približno dovoljno pojedinaca spremnih da vode Hristovu crkvu sa krotošću — to jest, blagom snagom, kojom upravlja Sveti Duh. Umesto toga, mnogi sede i čekaju da drugi vode, odlučuju i nastave sa službom. Crkva vene — a đavo likuje. U takvim trenucima zaboravljamo da je Hristos lav, bič na nemoćnu religiju, koji svoje sledbenike poziva na duhovnu borbu.

Da bismo videli neopisivu silu krotosti, moramo gledati ne na samu krotost, već na Gospoda Isusa Hrista, Cara krotosti koji se ponizio do smrti, čak i smrti na krstu (Filipljanima 2). Sa takvom vizijom pred nama, bićemo nadahnuti da služimo u crkvi i kod kuće blagom snagom, vođeni Duhom. Tada će svet zahvaćen tolikim sukobima videti razliku koju čini krotost koja poštuje Hrista.