Okusite i vidite

Blaženi su gladni i žedni pravednosti, jer će se nasititi. Matej 5:6

KAKO POČINJEMO

Svi znamo šta je glad. Kao gladne bebe, plakali smo, a kao nezasiti odrasli možemo postati razdražljivi, ili - kako kažu - „gladni kao vuk“. Takođe, poznajemo tu vrstu gladi koja nas tera da se žrtvujemo da bi uspeli; glad koja obuzima naše misli, oblikuje našu viziju i podstiče naše ambicije. Vremenom, ta glad oblikuje naš identitet. Lekari često kažu, „Mi smo ono što jedemo“ - a to je aksiom koji je podjednako istinit i u duhovnoj sferi.

Kada praktikujemo ishranu sebičnim ambicijama, dvoličnošću, materijalizmom i neverstvom, mi neizbežno personifikujemo te kvalitete. Poput zavisnika od hrane koji pojede punu kesu čipsa, a zatim pređe na porodično pakovanje sladoleda, možemo kliziti iz moralnog kompromisa u dublje oblike samouništenja, uključujući pohlepu, požudu, zavist i druge tzv. smrtne grehe. Filozof Džejms K.A. Smit naglašava neophodnost „prenavikavanja" - promene navika naše gladi, tj. potčinjavanje naših najdubljih čežnji i žudnji, i davanje prvenstva Hristu.

Pozvani smo da budemo gladni i žedni pravednosti.

POBOŽNI UVID

Pravednost koju treba da tražimo je Božja otkupljujuća milost — milost koja blagosilja čovečanstvo tamo gde nam je najpotrebnija: u odnosu sa Bogom, u obnavljanju naših duša i strukture društva.

ZAPAŽANJA

Božja pravednost pokazuje svoju slavu dok pruža svoju milostivu ruku spasenja. Isus je oličenje ove pravednosti, i sada svako ko ga prigrli verom, uživa Njegov otkupiteljski blagoslov. Kada se pokajao Matej, carinik, iskusio je Božju pravdu i blagoslov. Kao i prostitutke i oni koji su odbačeni kao „grešnici“. Dakle, Isus je rekao verskim vođama: „Zaista vam kažem, da će poreznici i bludnice ući u Carstvo Božije pre nego vi!“ (Matej 21:31). Da li je čudno što su jevrejske vođe tražile da ga uhapse? Neko drugo - u stvari Božije Carstvo je sada zadiralo u njihovu religioznu ekonomiju.

„Ta blagoslovenost“, kaže Donald Hegner, „pripisuje se - ne onima koji postižu - nego onima koji je primaju. Moramo se truditi da se odupremo prirodnom porivu da tražimo nešto u sebi što zaslužuje Božju naklonost. Božanska inicijativa je ono što nas spasava u potpunosti. Kako drugačije možemo objasniti Božje prihvatanje kukavice kao što je Avraam, i preljubnika i ubice kao što je David? (Videti Rimljanima 4:1-8.) I naravno, kako da objasnimo svoju veru?

PRIMENA

Dok su se borili za evanđelje opravdanja samo verom, reformatori su insistirali da vera ne ostaje sama. Kalvin je bio uveren da „ne sanjamo ni o veri bez dobrih dela, niti o opravdanju koje postoji bez njih." Kada smo sjedinjeni sa Hristom, posledično se susrećemo sa obnavljajućim delom Duha, koje zauzvrat donosi plod pravednosti (Galatima 5:22–23).

Na ovaj način, Isus transformiše naše apetite iznutra ka spolja. Takva osoba, kaže Martin Luter, „neprestano radi i nastoji svim silama da unapredi opšte blagostanje i pravilno ponašanje svih i... pomaže da se to održi i podrži rečju i delom, poukom i primerom“.

Oni koji su gladni i žedni pravednosti pokazaće da su zadovoljni, jer žive sve pravednijim (ali još nesavršenim) životom. Da li imaš glad i žeđ za pravdom? Kako se ovaj novi apetit otkriva u tvom životu?