>Siromaštvo koje čini bogatim

Blaženi su siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko. Matej 5:3

KAKO POČINJEMO

Majk Vetron je bio bivši kurir droge za mafiju, koji je bio zavisnik od heroina. Osećajući se sasvim sam, shrvan upornim pretnjama smrću i umoran od trčanja, javila mu se ideja da sve to okonča. Jednog oblačnog jutra u Južnoj Floridi, Majk je svratio do omiljenog mesta, Big Apple Bagel, da pokupi svoj poslednji obrok. Vrativši se u svoj stan, uključio je televizor u potrazi za društvom. Na ekranu je bio propovednik koji je uzviknuo: „Život ima način da te zgrabi za kragnu, prisili te da klekneš na kolena.

Majk je pojačao zvuk.

„Postoji lanac koji vezuje svaku dušu“, uzviknuo je propovednik, „a taj lanac je greh — zavisnost od koje nas oslobađaju Isusova smrt i vaskrsenje.“ Odjednom, dok je televizijski jevanđelista pozivao gledaoce da zagrle Hrista, Majk se zatekao kako viče televizoru: „Da!“ U tom trenutku više se nije osećao sam.

Majk se suočio ne sa krajem svog života, već sa novim početkom.

POBOŽNI UVID

Kada osetimo naše duhovno siromaštvo, spremni smo da primimo carsko bogatstvo. Carstvo nije za grabežljivce, već za slomljene – one koji dođu do kraja i prilaze Bogu praznih ruku.

ZAPAŽANJA

Izraz „Carstvo nebesko“ se pojavljuje u Mateju i generalno je sinonim za „Carstvo Božije“. Taj izraz opisuje istinski, miran, čist i radostan život koji se ostvaruje u zajednici sa Bogom. Takvi blagoslovi se suprotstavljaju našim idolima — bogovima udobnosti, uspeha i nacionalnog ponosa — i obećavaju nešto mnogo veće. Zaista, idoli su samo profana i uvrnuta parodija, a Carstvo je zadovoljavajuća stvarnost. Dakle, Isus svoja Blaženstva uokviruje u odnosu na Carstvo: „Blaženi siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko“ (Matej 5:3; up. 5:10).

Zapazi kako Isus opisuje Carstvo nebesko kao „njihovo“. Pozicioniranje ove reči na početku klauzule daje osećaj da je carstvo za ovu konkretnu grupu, siromašne duhom, marginalizovane i zaboravljene. Nije za one koji su zadovoljni životom i dosledno ga kontrolišu. Nije za one koji veruju u sebe, koji imaju prirodnu sposobnost da budu pobednici dana. Kao što je Martin Luter sa samrtne postelje objavio: „Svi smo mi prosjaci; to je istina.”

PRIMENA

Mnogi Isusovi savremenici, očekivali su osloboditelja poput Isusa Navina ili Davida, vojnog zapovednika koji će pobediti Rimljane i uspostaviti zemaljsko carstvo. Umesto toga, postao je poznat kao prijatelj poreznika — kruga izdajnika koji su se slagali sa političkim neprijateljem.

U skladu sa primerom našeg Spasitelja, ne moramo uvek da se branimo ili da imamo poslednju reč. Hrišćani koji su siromašni duhom mogu da žive oklevetani i neshvaćeni. Možemo da budemo kao Isus ispred Iroda Antipe — tihi. Takvo siromaštvo je od suštinskog značaja kada smo u iskušenju da osudimo svog „neprijatelja“ koji drugačije razmišlja o društvenom ili političkom pitanju.

Kako ćeš pokazivati siromaštvo duha, čak i među onima koji žele da se raspravljaju?