Jevrejima 10:1-39
Jevrejima 10:1-39 Novi srpski prevod (NSPL)
Naime, pošto je Zakon tek senka budućih dobara, a ne i sam oblik stvari, on ne može jednim te istim žrtvama, koje se svake godine iznova prinose, usavršiti one koji pristupaju Bogu. Ako, dakle, oni koji su jednom očišćeni od greha ne bi više imali osećanje krivice za greh, onda se žrtve ne bi više prinosile. Ovako, žrtve svake godine podsećaju na grehe, zato što krv bikova i jaraca ne može da ukloni grehe. Zato ulazeći u svet, Hristos govori: „Žrtve i prinose nisi poželeo, ali si mi zato telo pripravio; u žrtvama svespalnicama i žrtvama za greh nisi uživao. Tada rekoh: ’Evo, dolazim, da izvršim volju tvoju, Bože, jer je tako napisano za mene u svitku.’“ Gore kaže: „Žrtve i prinose nisi poželeo, niti si u svespalnicama i žrtvama za greh uživao“ (ovo je rekao iako se žrtve prinose po Zakonu). Onda nastavlja: „Evo, dolazim da izvršim tvoju volju.“ Time ukida prvo da bi uveo drugo. A mi smo posvećeni tako što je Isus Hristos prineo svoje telo jednom za svagda. Svaki sveštenik, doduše, svakodnevno vrši svoju službu prinoseći uvek iznova iste žrtve, koje nikada ne mogu potpuno ukloniti grehe. A Hristos je jednom prineo sebe za grehe i zauvek seo s desne strane Bogu. On tamo čeka sve dok njegovi neprijatelji ne budu postavljeni za postolje njegovih nogu. Jer, on je jednom žrtvom zauvek doveo do savršenstva one koji su posvećeni. A i Sveti Duh nam svedoči o tome pošto je rekao: „Ovo je savez koji ću sklopiti sa njima, nakon tih dana, govori Gospod: staviću svoje zakone u njihova srca, i upisaću ih u njihov um, i neću se više sećati njihovih greha i bezakonja.“ A kad su gresi oprošteni, žrtve se više ne prinose. Prema tome, braćo, imamo punu slobodu da uđemo u Svetinju nad svetinjama po krvi Isusa, koji nam je otvorio novi i živi put kroz zavesu, to jest, kroz svoje telo. I budući da imamo velikog Sveštenika koji služi nad domom Božijim, pristupajmo Bogu s iskrenim srcem i s verom punom pouzdanja, pošto su nam srca očišćena od zle savesti, a tela oprana čistom vodom. Stoga se čvrsto držimo nade koju ispovedamo, jer je veran onaj koji je obećao. Usredsredimo se na to da podstičemo jedan drugoga na ljubav i dobra dela. Ne napuštajmo svoju zajednicu, kao što neki običavaju, nego ohrabrujmo jedni druge, tim pre što i sami vidite da se približava dan Gospodnji. Naime, ako svojevoljno grešimo i nakon što smo primili znanje o istini, nema te žrtve koja će ukloniti grehe. Za takve ostaje samo strašno iščekivanje Suda i jarosni oganj koji će proždreti protivnike. Jer, kad neko prestupi Mojsijev Zakon, bez milosti umire na osnovu svedočenja dva ili tri svedoka. A zamislite samo koliko će strožu kaznu primiti onaj koji prezre Sina Božijeg i smatra nečistom krv saveza kojom je posvećen, te uvredi Duha milosti? Mi, naime, poznajemo onoga koji je rekao: „Moja je osveta, ja ću uzvratiti“ i: „Gospod će suditi svome narodu.“ Strašno je pasti u ruke živoga Boga! Sećajte se prošlih dana, kada ste, tek prosvetljeni, postojano podneli mnoge nevolje i patnje. S jedne strane ste bili javno izloženi vređanju i nevoljama, s druge ste se i sami pridružili onima s kojima se tako postupalo. Vi ste, naime, učestvovali u patnjama onih koji su utamničeni, i s radošću prihvatali kada su vam otimali imovinu, znajući da imate bolju i trajniju imovinu. Zato ne gubite svoje pouzdanje koje donosi veliku nagradu. Vama je, naime, potrebna istrajnost da činite Božiju volju kako biste mogli da primite ono što je Bog obećao. „Jer još malo, vrlo malo, pa će doći onaj koji dolazi, i neće zakasniti. A moj pravednik će živeti od vere, a ako li odstupi, moja duša neće uživati u njemu.“ A mi nismo oni koji odstupaju na sopstvenu propast, nego oni koji veruju da sačuvaju svoju dušu.
Jevrejima 10:1-39 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Јер закон има само сенку будућих добара, а не и само обличје ствари, па не може никад истим жртвама, које они напрестано приносе сваке године, усавршити оне који приступају. Зар се иначе не би престале приносити зато што се не би више осећали грешни они који су тако служећи једном очишћени? Али оне сваке године подсећају на грехе, јер крв бикова и јараца не може да отклони грехе. Зато улазећи у свет говори: „Жртава и приноса ниси зажелео, али си ми тело приправио; жртве које се спаљују и жртве за грех нису ти биле угодне. Тада рекох: ‘Ево долазим’ – у књизи је написано за мене – ‘да учиним, Боже, твоју вољу.’” Док он горе говори: „Жртава и приноса, жртава које се спаљују и жртава за грех ниси зажелео, нити су ти биле угодне”, оне се по закону приносе; тада рече: „Ево, долазим да учиним твоју вољу.” Укида прво – да постави друго. По овој вољи ми смо освећени приношењем тела Исуса Христа једном засвагда. И сваки свештеник, додуше, стоји сваки дан и служи приносећи много пута исте жртве, које никада не могу потпуно уклонити грехе. Овај је, међутим, принео само једну жртву за грехе и занавек сео с десне стране Богу, и даље чека док његови непријатељи не буду постављени као подножје његових ногу. Једно приношење је, наиме, заувек довело до савршенства оне који се освећују. А то нам и Дух Свети сведочи пошто је рекао: „Ово је савез који ћу склопити с њима после оних дана”, говори Господ, „даћу своје законе у њихова срца и у њихов ум написаћу их, и њихових грехова и њихових безакоња нећу се више сећати.” А где је опраштање ових, ту нема више приношења за грех. Кад, дакле, браћо, имамо поуздање да улазимо у светињу крвљу Исуса, који нам је отворио нови и живи пут кроз завесу, то јест, његово тело, и кад имамо великог свештеника над Божјим домом, приступајмо с истинитим срцем у поној вери, очишћени у срцима од зле савести и опрана тела чистом водом. Држимо непоколебљиво исповедање наше наде, јер је веран онај који је обећао, и пазимо на то да један другога подстичемо на љубав и добра дела, да не остављамо своје скупштине, као што неки имају обичај, него да бодримо један другога утолико пре уколико видите да се приближава судни дан. Јер кад ми хотимично грешимо након што смо дошли до познања истине, нема више жртве за грехе, него само страшно очекивање суда и – ревност ватре која ће прождирати противнике. Кад неко преступи Мојсијев закон, без милости умире у присуству два или три сведока. Колико гору казну мислите да ће заслужити онај који погази Сина Божјег и крв савеза, којом је освећен, сматра нечистом, и огреши се о Духа благодати. Јер ми знамо онога који рече: „Моја је освета, ја ћу узвратити.” И опет: „Господ ће судити народу своме.” Страшно је пасти у руке Бога живота. Сећајте се ранијих дана кад сте просвећени поднели многу страдалничку борбу тиме што сте с једне стране били јавно изложени вређањима и невољама, а с друге стране постали саучесници оних који тако живе. Јер сте и са сужњима заједно патили и отимање ваших добара примили сте с радошћу, знајући да за себе имате боље и трајно имање. Не одбацујте, дакле, своје поуздање, које има велику награду. Вама је, наиме, потребна истрајност да извршите вољу Божју и примите обећање. „Јер још мало, врло мало, па ће доћи онај који треба да дође и неће одоцнети. А праведник мој живеће од вере, ако ли устукне, моја душа неће уживати у њему.” А ми нисмо од оних који бојажљиво одступају – на пропаст, него од оних који верују – да стекну живот.
Jevrejima 10:1-39 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Пошто Закон садржи само сенку будућих добара, а не стварност, он никада не може истим жртвама, које се непрестано из године у годину приносе, да усаврши оне који приступају Богу. Када би то могао, зар те жртве не би престале да се приносе? Јер, они који тако служе били би једном заувек очишћени и не би се више осећали криви за своје грехе. Али, жртве сваке године само подсећају на грехе, јер крв јунаца и јараца не може да их уклони. Зато је Христос, улазећи у свет, рекао: »Ниси желео жртве и приносе, него си ми припремио тело. Паљенице и жртве за грех нису ти биле миле. Тада рекох: ‚Ево долазим – о мени пише у књизи – да извршим твоју вољу, Боже.‘« Прво је рекао: »Ниси желео жртве и приносе, паљенице и жртве за грех, нити су ти биле миле«, иако Закон захтева да се приносе. А затим је рекао: »Ево долазим да извршим твоју вољу.« Тако он укида прво да би успоставио друго. У складу с том вољом ми смо освештани приношењем тела Исуса Христа на жртву једном заувек. Сваки свештеник из дана у дан стоји и обавља службу и непрестано приноси жртве, које никада не могу да уклоне грехе. А када је Христос за сва времена принео једну жртву за грех, сео је Богу здесна и од тада чека да његови непријатељи буду положени као подножје под његове ноге. Јер, он је једном жртвом учинио заувек савршенима оне који се свештају. А о томе нам сведочи и Свети Дух када каже: »Ово је савез који ћу с њима склопити после ових дана, каже Господ: ставићу своје законе у њихово срце и уписати их у њихове мисли.« И: »Више се нећу сећати њихових греха и њиховог безакоња.« А где су греси опроштени, ту више нема приношења жртава за њих. Зато, браћо, пошто имамо поуздање да крвљу Исуса Христа улазимо у Светињу над светињама, новим и живим путем који нам је он отворио кроз завесу, то јест своје тело, и пошто имамо и великог свештеника над Божијом кућом, искреног срца приступајмо Богу у пуној вери, срца очишћеног од нечисте савести и тела опраног чистом водом. Непоколебљиво се држимо наде коју исповедамо, јер је веран Онај који нам је дао обећање. Пазимо на то да један другога подстичемо на љубав и добра дела. Не пропуштајмо своје састанке, као што неки имају обичај, него бодримо један другога – утолико више уколико видите да се приближава Дан. Јер, ако намерно грешимо пошто смо спознали истину, онда више нема жртве за грех, него само страшно ишчекивање Суда и жестине огња који ће прождрети Божије противнике. Ко одбаци Мојсијев закон, без милости се погубљује на основу сведочења два или три сведока. Замислите колико ће гору казну заслужити онај ко погази Сина Божијег и нечистом сматра крв савеза којом је освештан и ко увреди Духа милости! Јер, ми знамо Онога који је рекао: »Моја је освета, ја ћу узвратити«, и: »Господ ће судити свом народу«. Страшно је пасти у руке Бога живога! Сећајте се оних првих дана када сте, тек просветљени, поднели тешку борбу пуну страдања. Понекад сте били јавно извргнути порузи и невољама, а понекад сте стајали раме уз раме с онима с којима се тако поступало. Саосећали сте са сужњима и с радошћу примали отимање ваше имовине, знајући да имате боље и трајно имање. Не одбацујте, дакле, своје поуздање – донеће вам богату награду. Јер, потребна вам је истрајност да извршите Божију вољу и примите оно што је обећао. Јер: »Још мало, врло мало, и доћи ће Онај који долази, неће закаснити. Мој праведник ће живети од вере, а ако одступи, нећу бити задовољан њиме.« Али, ми нисмо од оних који одступају, па пропадају, него од оних који верују и спасавају се.
Jevrejima 10:1-39 Нови српски превод (NSP)
Наиме, пошто је Закон тек сенка будућих добара, а не и сам облик ствари, он не може једним те истим жртвама, које се сваке године изнова приносе, усавршити оне који приступају Богу. Ако, дакле, они који су једном очишћени од греха не би више имали осећање кривице за грех, онда се жртве не би више приносиле. Овако, жртве сваке године подсећају на грехе, зато што крв бикова и јараца не може да уклони грехе. Зато улазећи у свет, Христос говори: „Жртве и приносе ниси пожелео, али си ми зато тело приправио; у жртвама свеспалницама и жртвама за грех ниси уживао. Тада рекох: ’Ево, долазим, да извршим вољу твоју, Боже, јер је тако написано за мене у свитку.’“ Горе каже: „Жртве и приносе ниси пожелео, нити си у свеспалницама и жртвама за грех уживао“ (ово је рекао иако се жртве приносе по Закону). Онда наставља: „Ево, долазим да извршим твоју вољу.“ Тиме укида прво да би увео друго. А ми смо посвећени тако што је Исус Христос принео своје тело једном за свагда. Сваки свештеник, додуше, свакодневно врши своју службу приносећи увек изнова исте жртве, које никада не могу потпуно уклонити грехе. А Христос је једном принео себе за грехе и заувек сео с десне стране Богу. Он тамо чека све док његови непријатељи не буду постављени за постоље његових ногу. Јер, он је једном жртвом заувек довео до савршенства оне који су посвећени. А и Свети Дух нам сведочи о томе пошто је рекао: „Ово је савез који ћу склопити са њима, након тих дана, говори Господ: ставићу своје законе у њихова срца, и уписаћу их у њихов ум, и нећу се више сећати њихових греха и безакоња.“ А кад су греси опроштени, жртве се више не приносе. Према томе, браћо, имамо пуну слободу да уђемо у Светињу над светињама по крви Исуса, који нам је отворио нови и живи пут кроз завесу, то јест, кроз своје тело. И будући да имамо великог Свештеника који служи над домом Божијим, приступајмо Богу с искреним срцем и с вером пуном поуздања, пошто су нам срца очишћена од зле савести, а тела опрана чистом водом. Стога се чврсто држимо наде коју исповедамо, јер је веран онај који је обећао. Усредсредимо се на то да подстичемо један другога на љубав и добра дела. Не напуштајмо своју заједницу, као што неки обичавају, него охрабрујмо једни друге, тим пре што и сами видите да се приближава дан Господњи. Наиме, ако својевољно грешимо и након што смо примили знање о истини, нема те жртве која ће уклонити грехе. За такве остаје само страшно ишчекивање Суда и јаросни огањ који ће прождрети противнике. Јер, кад неко преступи Мојсијев Закон, без милости умире на основу сведочења два или три сведока. А замислите само колико ће строжу казну примити онај који презре Сина Божијег и сматра нечистом крв савеза којом је посвећен, те увреди Духа милости? Ми, наиме, познајемо онога који је рекао: „Моја је освета, ја ћу узвратити“ и: „Господ ће судити своме народу.“ Страшно је пасти у руке живога Бога! Сећајте се прошлих дана, када сте, тек просветљени, постојано поднели многе невоље и патње. С једне стране сте били јавно изложени вређању и невољама, с друге сте се и сами придружили онима с којима се тако поступало. Ви сте, наиме, учествовали у патњама оних који су утамничени, и с радошћу прихватали када су вам отимали имовину, знајући да имате бољу и трајнију имовину. Зато не губите своје поуздање које доноси велику награду. Вама је, наиме, потребна истрајност да чините Божију вољу како бисте могли да примите оно што је Бог обећао. „Јер још мало, врло мало, па ће доћи онај који долази, и неће закаснити. А мој праведник ће живети од вере, а ако ли одступи, моја душа неће уживати у њему.“ А ми нисмо они који одступају на сопствену пропаст, него они који верују да сачувају своју душу.
Jevrejima 10:1-39 Sveta Biblija (SRP1865)
Jer zakon imajuæi sjen dobara koja æe doæi, a ne samo oblièje stvari, ne može nikada savršiti one koji pristupaju svake godine i prinose one iste žrtve. Inaèe bi prestale prinositi se, kad oni koji služe ne bi više imali nikake savjesti za grijehe, kad se jednom oèiste; Nego se njima svake godine èini spomen za grijehe. Jer krv junèija i jarèija ne može uzeti grijeha. Zato ulazeæi u svijet govori: žrtava i darova nijesi htio, ali si mi tijelo pripravio. Žrtve i prilozi za grijeh nijesu ti bili ugodni. Tada rekoh: evo doðoh, u poèetku knjige pisano je za mene, da uèinim volju tvoju, Bože. I više kazavši: priloga i prinosa i žrtava, i žrtava za grijehe nijesi htio, niti su ti bili ugodni, što se po zakonu prinose; Tada reèe: evo doðoh da uèinim volju tvoju, Bože. Ukida prvo da postavi drugo. Po kojoj smo volji mi osveæeni prinosom tijela Isusa Hrista jednom. I svaki sveštenik stoji svaki dan služeæi i jedne žrtve mnogo puta prinoseæi koje nikad ne mogu uzeti grijeha. A on prinesavši jedinu žrtvu za grijehe sjedi svagda s desne strane Bogu, Èekajuæi dalje dok se polože neprijatelji njegovi podnožje nogama njegovima. Jer jednijem prinosom savršio je vavijek one koji bivaju osveæeni. A svjedoèi nam i Duh sveti; jer kao što je naprijed kazano: Ovo je zavjet koji æu naèiniti s njima poslije onijeh dana, govori Gospod: daæu zakone svoje u srca njihova, i u mislima njihovijem napisaæu ih; I grijeha njihovijeh i bezakonja njihovijeh neæu više spominjati. A gdje je oproštenje ovijeh ondje više nema priloga za grijehe. Imajuæi dakle slobodu, braæo, ulaziti u svetinju krvlju Isusa Hrista, putem novijem i živijem, Koji nam je obnovio zavjesom, to jest tijelom svojijem, I sveštenika velikoga nad domom Božijim: Da pristupamo s istinitijem srcem u punoj vjeri, oèišæeni u srcima od zle savjesti, i umiveni po tijelu vodom èistom; Da se držimo tvrdo priznanja nada: jer je vjeran onaj koji je obeæao; I da razumijevamo jedan drugoga u podbunjivanju k ljubavi i dobrijem djelima, Ne ostavljajuæi skupštine svoje, kao što neki imaju obièaj, nego jedan drugoga svjetujuæi, i toliko veæma koliko vidite da se približuje dan sudni. Jer kad mi griješimo navalice pošto smo primili poznanje istine, nema više žrtve za grijehe; Nego strašno èekanje suda, i revnost ognja koji æe da pojede one koji se suprote. Ko prestupi zakon Mojsijev, bez milosti umire kod dva ili tri svjedoka. Koliko mislite da æe gore muke zaslužiti onaj koji sina Božijega pogazi, i krv zavjeta kojom se osveti za poganu uzdrži, i Duha blagodati naruži? Jer znamo onoga koji reèe: moja je osveta, ja æu vratiti, govori Gospod; i opet: Gospod æe suditi narodu svojemu. Strašno je upasti u ruke Boga živoga. Opominjite se pak prvijeh dana svojijeh, u koje se prosvijetliste i mnogu borbu stradanja podnesoste, Koje postavši gledanje sa sramota i nevolja, a koje postavši drugovi onima koji žive tako. Jer se na okove moje sažaliste, i dadoste s radošæu da se razgrabi vaše imanje, znajuæi da imate sebi imanje bolje i nepropadljivo na nebesima. Ne odbacujte dakle slobode svoje, koja ima veliku platu. Jer vam je trpljenje od potrebe da volju Božiju savršivši primite obeæanje. Jer još malo, vrlo malo, pak æe doæi onaj koji treba da doðe i neæe odocniti. A pravednik življeæe od vjere; ako li otstupi neæe biti po volji moje duše. A mi, braæo, nijesmo od onijeh koji otstupaju na pogibao, nego od onijeh koji vjeruju da spasu duše.