Jevrejima 10:1-39

Naime, pošto je Zakon tek senka budućih dobara, a ne i sam oblik stvari, on ne može jednim te istim žrtvama, koje se svake godine iznova prinose, usavršiti one koji pristupaju Bogu. Ako, dakle, oni koji su jednom očišćeni od greha ne bi više imali osećanje krivice za greh, onda se žrtve ne bi više prinosile. Ovako, žrtve svake godine podsećaju na grehe, zato što krv bikova i jaraca ne može da ukloni grehe. Zato ulazeći u svet, Hristos govori: „Žrtve i prinose nisi poželeo, ali si mi zato telo pripravio; u žrtvama svespalnicama i žrtvama za greh nisi uživao. Tada rekoh: ’Evo, dolazim, da izvršim volju tvoju, Bože, jer je tako napisano za mene u svitku.’“ Gore kaže: „Žrtve i prinose nisi poželeo, niti si u svespalnicama i žrtvama za greh uživao“ (ovo je rekao iako se žrtve prinose po Zakonu). Onda nastavlja: „Evo, dolazim da izvršim tvoju volju.“ Time ukida prvo da bi uveo drugo. A mi smo posvećeni tako što je Isus Hristos prineo svoje telo jednom za svagda. Svaki sveštenik, doduše, svakodnevno vrši svoju službu prinoseći uvek iznova iste žrtve, koje nikada ne mogu potpuno ukloniti grehe. A Hristos je jednom prineo sebe za grehe i zauvek seo s desne strane Bogu. On tamo čeka sve dok njegovi neprijatelji ne budu postavljeni za postolje njegovih nogu. Jer, on je jednom žrtvom zauvek doveo do savršenstva one koji su posvećeni. A i Sveti Duh nam svedoči o tome pošto je rekao: „Ovo je savez koji ću sklopiti sa njima, nakon tih dana, govori Gospod: staviću svoje zakone u njihova srca, i upisaću ih u njihov um, i neću se više sećati njihovih greha i bezakonja.“ A kad su gresi oprošteni, žrtve se više ne prinose. Prema tome, braćo, imamo punu slobodu da uđemo u Svetinju nad svetinjama po krvi Isusa, koji nam je otvorio novi i živi put kroz zavesu, to jest, kroz svoje telo. I budući da imamo velikog Sveštenika koji služi nad domom Božijim, pristupajmo Bogu s iskrenim srcem i s verom punom pouzdanja, pošto su nam srca očišćena od zle savesti, a tela oprana čistom vodom. Stoga se čvrsto držimo nade koju ispovedamo, jer je veran onaj koji je obećao. Usredsredimo se na to da podstičemo jedan drugoga na ljubav i dobra dela. Ne napuštajmo svoju zajednicu, kao što neki običavaju, nego ohrabrujmo jedni druge, tim pre što i sami vidite da se približava dan Gospodnji. Naime, ako svojevoljno grešimo i nakon što smo primili znanje o istini, nema te žrtve koja će ukloniti grehe. Za takve ostaje samo strašno iščekivanje Suda i jarosni oganj koji će proždreti protivnike. Jer, kad neko prestupi Mojsijev Zakon, bez milosti umire na osnovu svedočenja dva ili tri svedoka. A zamislite samo koliko će strožu kaznu primiti onaj koji prezre Sina Božijeg i smatra nečistom krv saveza kojom je posvećen, te uvredi Duha milosti? Mi, naime, poznajemo onoga koji je rekao: „Moja je osveta, ja ću uzvratiti“ i: „Gospod će suditi svome narodu.“ Strašno je pasti u ruke živoga Boga! Sećajte se prošlih dana, kada ste, tek prosvetljeni, postojano podneli mnoge nevolje i patnje. S jedne strane ste bili javno izloženi vređanju i nevoljama, s druge ste se i sami pridružili onima s kojima se tako postupalo. Vi ste, naime, učestvovali u patnjama onih koji su utamničeni, i s radošću prihvatali kada su vam otimali imovinu, znajući da imate bolju i trajniju imovinu. Zato ne gubite svoje pouzdanje koje donosi veliku nagradu. Vama je, naime, potrebna istrajnost da činite Božiju volju kako biste mogli da primite ono što je Bog obećao. „Jer još malo, vrlo malo, pa će doći onaj koji dolazi, i neće zakasniti. A moj pravednik će živeti od vere, a ako li odstupi, moja duša neće uživati u njemu.“ A mi nismo oni koji odstupaju na sopstvenu propast, nego oni koji veruju da sačuvaju svoju dušu.