YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Јеврејима 10

10
1Јер закон има само сенку будућих добара, а не и само обличје ствари, па не може никад истим жртвама, које они напрестано приносе сваке године, усавршити оне који приступају. 2Зар се иначе не би престале приносити зато што се не би више осећали грешни они који су тако служећи једном очишћени? 3Али оне сваке године подсећају на грехе, 4јер крв бикова и јараца не може да отклони грехе. 5Зато улазећи у свет говори: „Жртава и приноса ниси зажелео, али си ми тело приправио; 6жртве које се спаљују и жртве за грех нису ти биле угодне. 7Тада рекох: ‘Ево долазим’ – у књизи је написано за мене – ‘да учиним, Боже, твоју вољу.’” 8Док он горе говори: „Жртава и приноса, жртава које се спаљују и жртава за грех ниси зажелео, нити су ти биле угодне”, оне се по закону приносе; 9тада рече: „Ево, долазим да учиним твоју вољу.” Укида прво – да постави друго. 10По овој вољи ми смо освећени приношењем тела Исуса Христа једном засвагда.
11И сваки свештеник, додуше, стоји сваки дан и служи приносећи много пута исте жртве, које никада не могу потпуно уклонити грехе. 12Овај је, међутим, принео само једну жртву за грехе и занавек сео с десне стране Богу, 13и даље чека док његови непријатељи не буду постављени као подножје његових ногу. 14Једно приношење је, наиме, заувек довело до савршенства оне који се освећују. 15А то нам и Дух Свети сведочи пошто је рекао: 16„Ово је савез који ћу склопити с њима после оних дана”, говори Господ, „даћу своје законе у њихова срца и у њихов ум написаћу их, 17и њихових грехова и њихових безакоња нећу се више сећати.” 18А где је опраштање ових, ту нема више приношења за грех.
Бодрење на истрајност у вери
19Кад, дакле, браћо, имамо поуздање да улазимо у светињу крвљу Исуса, 20који нам је отворио нови и живи пут кроз завесу, то јест, његово тело, 21и кад имамо великог свештеника над Божјим домом, 22приступајмо с истинитим срцем у поној вери, очишћени у срцима од зле савести и опрана тела чистом водом. 23Држимо непоколебљиво исповедање наше наде, јер је веран онај који је обећао, 24и пазимо на то да један другога подстичемо на љубав и добра дела, 25да не остављамо своје скупштине, као што неки имају обичај, него да бодримо један другога утолико пре уколико видите да се приближава судни дан.
26Јер кад ми хотимично грешимо након што смо дошли до познања истине, нема више жртве за грехе, 27него само страшно очекивање суда и – ревност ватре која ће прождирати противнике. 28Кад неко преступи Мојсијев закон, без милости умире у присуству два или три сведока. 29Колико гору казну мислите да ће заслужити онај који погази Сина Божјег и крв савеза, којом је освећен, сматра нечистом, и огреши се о Духа благодати. 30Јер ми знамо онога који рече: „Моја је освета, ја ћу узвратити.” И опет: „Господ ће судити народу своме.” 31Страшно је пасти у руке Бога живота.
32Сећајте се ранијих дана кад сте просвећени поднели многу страдалничку борбу 33тиме што сте с једне стране били јавно изложени вређањима и невољама, а с друге стране постали саучесници оних који тако живе. 34Јер сте и са сужњима заједно патили и отимање ваших добара примили сте с радошћу, знајући да за себе имате боље и трајно имање. 35Не одбацујте, дакле, своје поуздање, које има велику награду. 36Вама је, наиме, потребна истрајност да извршите вољу Божју и примите обећање. 37„Јер још мало, врло мало, па ће доћи онај који треба да дође и неће одоцнети. 38А праведник мој живеће од вере, ако ли устукне, моја душа неће уживати у њему.” 39А ми нисмо од оних који бојажљиво одступају – на пропаст, него од оних који верују – да стекну живот.

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj

None

Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi