Јеврејима 10:1-39

Наиме, пошто је Закон тек сенка будућих добара, а не и сам облик ствари, он не може једним те истим жртвама, које се сваке године изнова приносе, усавршити оне који приступају Богу. Ако, дакле, они који су једном очишћени од греха не би више имали осећање кривице за грех, онда се жртве не би више приносиле. Овако, жртве сваке године подсећају на грехе, зато што крв бикова и јараца не може да уклони грехе. Зато улазећи у свет, Христос говори: „Жртве и приносе ниси пожелео, али си ми зато тело приправио; у жртвама свеспалницама и жртвама за грех ниси уживао. Тада рекох: ’Ево, долазим, да извршим вољу твоју, Боже, јер је тако написано за мене у свитку.’“ Горе каже: „Жртве и приносе ниси пожелео, нити си у свеспалницама и жртвама за грех уживао“ (ово је рекао иако се жртве приносе по Закону). Онда наставља: „Ево, долазим да извршим твоју вољу.“ Тиме укида прво да би увео друго. А ми смо посвећени тако што је Исус Христос принео своје тело једном за свагда. Сваки свештеник, додуше, свакодневно врши своју службу приносећи увек изнова исте жртве, које никада не могу потпуно уклонити грехе. А Христос је једном принео себе за грехе и заувек сео с десне стране Богу. Он тамо чека све док његови непријатељи не буду постављени за постоље његових ногу. Јер, он је једном жртвом заувек довео до савршенства оне који су посвећени. А и Свети Дух нам сведочи о томе пошто је рекао: „Ово је савез који ћу склопити са њима, након тих дана, говори Господ: ставићу своје законе у њихова срца, и уписаћу их у њихов ум, и нећу се више сећати њихових греха и безакоња.“ А кад су греси опроштени, жртве се више не приносе. Према томе, браћо, имамо пуну слободу да уђемо у Светињу над светињама по крви Исуса, који нам је отворио нови и живи пут кроз завесу, то јест, кроз своје тело. И будући да имамо великог Свештеника који служи над домом Божијим, приступајмо Богу с искреним срцем и с вером пуном поуздања, пошто су нам срца очишћена од зле савести, а тела опрана чистом водом. Стога се чврсто држимо наде коју исповедамо, јер је веран онај који је обећао. Усредсредимо се на то да подстичемо један другога на љубав и добра дела. Не напуштајмо своју заједницу, као што неки обичавају, него охрабрујмо једни друге, тим пре што и сами видите да се приближава дан Господњи. Наиме, ако својевољно грешимо и након што смо примили знање о истини, нема те жртве која ће уклонити грехе. За такве остаје само страшно ишчекивање Суда и јаросни огањ који ће прождрети противнике. Јер, кад неко преступи Мојсијев Закон, без милости умире на основу сведочења два или три сведока. А замислите само колико ће строжу казну примити онај који презре Сина Божијег и сматра нечистом крв савеза којом је посвећен, те увреди Духа милости? Ми, наиме, познајемо онога који је рекао: „Моја је освета, ја ћу узвратити“ и: „Господ ће судити своме народу.“ Страшно је пасти у руке живога Бога! Сећајте се прошлих дана, када сте, тек просветљени, постојано поднели многе невоље и патње. С једне стране сте били јавно изложени вређању и невољама, с друге сте се и сами придружили онима с којима се тако поступало. Ви сте, наиме, учествовали у патњама оних који су утамничени, и с радошћу прихватали када су вам отимали имовину, знајући да имате бољу и трајнију имовину. Зато не губите своје поуздање које доноси велику награду. Вама је, наиме, потребна истрајност да чините Божију вољу како бисте могли да примите оно што је Бог обећао. „Јер још мало, врло мало, па ће доћи онај који долази, и неће закаснити. А мој праведник ће живети од вере, а ако ли одступи, моја душа неће уживати у њему.“ А ми нисмо они који одступају на сопствену пропаст, него они који верују да сачувају своју душу.