2. Knjiga Samuilova 14:1-13
2. Knjiga Samuilova 14:1-13 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Јоав, син Серујин, примети да се срце царево приклонило Авесалому. Зато Јоав посла у Текују по једну мудру жену, па јој рече: „Направи се као да си у жалости. Обуци жалбену одећу, немој да се мажеш уљем, него буди као жена која дуго жали покојника. Иди цару и кажи му овако.” Потом је научи шта ће да каже. Жена из Текује оде цару да говори. Паде ничице на земљу, поклони се и рече: „Царе, помагај!” Цар је упита: „Шта ти је?” Она одговори: „Ја сам удовица, муж ми је умро. Слушкиња твоја је имала два сина. Они се посвађаше у пољу. Није било никог да их раздвоји, па један удари другог и уби га. Сад се подигла цела породица на слушкињу твоју и говори ми: ‘Предај тог што је убио брата свога да га погубимо за главу брата његовог, ког је убио, и да затремо наследника.’ Тако хоће да угасе искру која ми је остала и да мужу мом не остане ни име ни потомство на земљи.” Цар рече жени: „Иди кући својој, а ја ћу решити твоју ствар.” Међутим, жена из Текује рече цару: „Царе, господару мој! На мене, на дом мој пашће одговорност, а цар и престо његов биће недужни.” Цар рече: „Доведи мени онога који ти прети. Неће те ни дотаћи!” Она одговори: „Нека се цар сети пред Господом, Богом својим, да неће крвни осветник учинити истребљење и да неће убити мога сина.” Он рече: „Тако жив био Господ, неће твоме сину ниједна длака пасти са главе.” Жена тада рече: „Допусти да слушкиња твоја каже још једну реч свом господару, цару.” Он рече: „Кажи.” Жена настави: „Зашто тако мислиш о народу Божјем? Кад је цар тако рекао, онда као да је крив, јер цар не враћа оног кога је прогнао.
2. Knjiga Samuilova 14:1-13 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Јоав син Церујин знао је да цар чезне за Авесаломом, па посла у Текоу по једну мудру жену. Он јој рече: »Претварај се да си у жалости. Обуци одећу за жалост и немој се мазати уљем. Понашај се као жена која већ много дана оплакује покојника, па иди цару и овако му кажи.« Тада јој Јоав рече шта да каже. Када је жена из Текое дошла цару, ничице му се поклони, па рече: »Помози ми, царе!« »Шта те мучи?« упита је цар. А она одговори: »Удовица сам – муж ми је умро. Ја, твоја слушкиња, имала сам два сина. Они се потукоше у пољу, а никог да их растави, па један удари и уби оног другог. Сада се цело братство дигло против мене. ‚Предај нам братоубицу‘, говоре, ‚да га погубимо зато што је одузео живот своме брату. Тако ћемо затрти и наследника.‘ Они, дакле, хоће да ми угасе једину живу жераву која ми је још остала, да моме мужу не оставе ни имена ни потомства на лицу земље.« Тада јој цар рече: »Иди кући, а ја ћу некоме заповедити да се постара за то.« Али жена из Текое му рече: »Мој господару царе, нека кривица буде на мени и мојој породици. Цар и његов престо су недужни у свему овоме.« »Буде ли ти неко нешто рекао«, рече цар, »доведи га мени, па ти неће више додијавати.« А она рече: »Нека се цар помоли ГОСПОДУ, своме Богу, да спречи крвног осветника да даље убија, да ми не затре сина.« »Тако ми ГОСПОДА живога«, рече он, »твоме сину неће пасти ни длака с главе.« Тада жена рече: »Допусти ми да ти још нешто кажем.« »Кажи«, одговори он. А она рече: »Зашто си овако нешто наумио против Божијег народа? Овим што је цар рекао, самога себе је осудио, јер није вратио свога сина кога је прогнао.
2. Knjiga Samuilova 14:1-13 Novi srpski prevod (NSPL)
Ali Joav, sin Serujin, je znao da je carevo srce naklonjeno Avesalomu. Stoga je Joav poslao da mu dovedu jednu mudru ženu iz Tekuje. On joj reče: „Pretvaraj se da si u žalosti: obuci se u žalbenu odeću i ne maži se mirisnim uljem, kao žena koja mnoge dane žali za pokojnikom. Potom idi caru i reci mu ove reči.“ Joav joj je rekao šta da kaže. Kad je žena iz Tekuje došla caru, pala je ničice na zemlju, poklonila se i rekla: „Pomagaj, care!“ Car joj reče: „Šta te muči?“ Ona odgovori: „Ja sam udovica; muž mi je umro. Tvoja je sluškinja imala dva sina. Njih dvojica su se potukli u polju, a nije bilo nikog da ih rastavi. Jedan je udario drugog i ubio ga. Tada se cela porodica digla na tvoju sluškinju, govoreći: ’Daj tog bratoubicu da ga pogubimo radi života koji je oduzeo svome bratu! Istrebimo ga iako je naslednik!’ Međutim, tako će mi ugasiti jedinu žeravicu koja mi je ostala, te se mome mužu neće sačuvati ni ime ni potomstvo na zemlji.“ Car reče ženi: „Idi kući, a ja ću izdati naredbu u tvoju korist.“ Žena iz Tekuje reče na to caru: „Gospodaru moj, care, neka krivica padne na mene i na dom moga oca; a car i njegov presto su nedužni.“ Car reče: „Ako ti neko zapreti, ti ga dovedi meni; taj te više neće uznemiravati.“ A ona reče: „Neka car to spomene Gospodu, tvome Bogu, da krvni osvetnik ne učini još gore zlo, te zatre mog sina.“ On reče: „Živoga mi Gospoda, tvome sinu neće pasti ni dlaka s glave!“ Tada žena reče: „Dozvoli da tvoja sluškinja kaže još nešto mome gospodaru, caru.“ On joj reče: „Reci.“ Ona reče: „Zašto si naumio da uradiš istu stvar protiv naroda Božijeg? Donoseći ovakvu odluku, car osuđuje samog sebe, pošto ne vraća onoga koga je izgnao.
2. Knjiga Samuilova 14:1-13 Нови српски превод (NSP)
Али Јоав, син Серујин, је знао да је царево срце наклоњено Авесалому. Стога је Јоав послао да му доведу једну мудру жену из Текује. Он јој рече: „Претварај се да си у жалости: обуци се у жалбену одећу и не мажи се мирисним уљем, као жена која многе дане жали за покојником. Потом иди цару и реци му ове речи.“ Јоав јој је рекао шта да каже. Кад је жена из Текује дошла цару, пала је ничице на земљу, поклонила се и рекла: „Помагај, царе!“ Цар јој рече: „Шта те мучи?“ Она одговори: „Ја сам удовица; муж ми је умро. Твоја је слушкиња имала два сина. Њих двојица су се потукли у пољу, а није било никог да их растави. Један је ударио другог и убио га. Тада се цела породица дигла на твоју слушкињу, говорећи: ’Дај тог братоубицу да га погубимо ради живота који је одузео своме брату! Истребимо га иако је наследник!’ Међутим, тако ће ми угасити једину жеравицу која ми је остала, те се моме мужу неће сачувати ни име ни потомство на земљи.“ Цар рече жени: „Иди кући, а ја ћу издати наредбу у твоју корист.“ Жена из Текује рече на то цару: „Господару мој, царе, нека кривица падне на мене и на дом мога оца; а цар и његов престо су недужни.“ Цар рече: „Ако ти неко запрети, ти га доведи мени; тај те више неће узнемиравати.“ А она рече: „Нека цар то спомене Господу, твоме Богу, да крвни осветник не учини још горе зло, те затре мог сина.“ Он рече: „Живога ми Господа, твоме сину неће пасти ни длака с главе!“ Тада жена рече: „Дозволи да твоја слушкиња каже још нешто моме господару, цару.“ Он јој рече: „Реци.“ Она рече: „Зашто си наумио да урадиш исту ствар против народа Божијег? Доносећи овакву одлуку, цар осуђује самог себе, пошто не враћа онога кога је изгнао.
2. Knjiga Samuilova 14:1-13 Sveta Biblija (SRP1865)
A Joav sin Serujin opazi da se srce carevo obratilo k Avesalomu. I posla Joav u Tekuju te dozva otuda ženu lukavu, pa joj reèe: uèini se kao da si u žalosti, i obuci žalosne haljine, i nemoj se namazati uljem, nego budi kao žena koja odavna žali za mrtvijem. I otidi k caru, i govori mu tako i tako. I nauèi je Joav šta æe govoriti. I kad otide žena Tekujanka k caru da govori, pade nièice na zemlju i pokloni se, i reèe: pomagaj, care! A car joj reèe: što ti je? A ona reèe: udovica sam, umro mi je muž. A imaše sluškinja tvoja dva sina, pa se svadiše u polju, a ne bješe nikoga da ih razvadi, te jedan udari drugoga i ubi ga. I gle, sav dom usta na sluškinju tvoju govoreæi: daj toga što je ubio brata svojega da ga pogubimo za dušu brata njegova, kojega je ubio, i da istrijebimo našljednika; i tako hoæe da ugase iskru koja mi je ostala, da ne ostave imena mužu mojemu ni ostatka na zemlji. A car reèe ženi: idi kuæi svojoj, a ja æu narediti za te. A žena Tekujanka reèe caru: care gospodaru! neka na me i na dom oca mojega padne krivica, a car i njegov prijesto neka je prav. A car reèe: ko uzgovori na te, dovedi ga k meni, i neæe te se više dotaæi. A ona reèe: neka se opomene car Gospoda Boga svojega, da se ne umnože osvetnici koji ubijaju, i da ne ubiju sina mojega. A on reèe: tako živ bio Gospod, nijedna dlaka s tvojega sina neæe pasti na zemlju. A žena reèe: da kaže sluškinja tvoja nešto caru gospodaru. A on reèe: govori. A žena reèe: a zašto si namislio taku stvar narodu Božijemu? jer car kao da je kriv govoreæi tako, jer neæe car da dozove natrag onoga koga je odagnao.