2. Књига Самуилова 14:1-13

Али Јоав, син Серујин, је знао да је царево срце наклоњено Авесалому. Стога је Јоав послао да му доведу једну мудру жену из Текује. Он јој рече: „Претварај се да си у жалости: обуци се у жалбену одећу и не мажи се мирисним уљем, као жена која многе дане жали за покојником. Потом иди цару и реци му ове речи.“ Јоав јој је рекао шта да каже. Кад је жена из Текује дошла цару, пала је ничице на земљу, поклонила се и рекла: „Помагај, царе!“ Цар јој рече: „Шта те мучи?“ Она одговори: „Ја сам удовица; муж ми је умро. Твоја је слушкиња имала два сина. Њих двојица су се потукли у пољу, а није било никог да их растави. Један је ударио другог и убио га. Тада се цела породица дигла на твоју слушкињу, говорећи: ’Дај тог братоубицу да га погубимо ради живота који је одузео своме брату! Истребимо га иако је наследник!’ Међутим, тако ће ми угасити једину жеравицу која ми је остала, те се моме мужу неће сачувати ни име ни потомство на земљи.“ Цар рече жени: „Иди кући, а ја ћу издати наредбу у твоју корист.“ Жена из Текује рече на то цару: „Господару мој, царе, нека кривица падне на мене и на дом мога оца; а цар и његов престо су недужни.“ Цар рече: „Ако ти неко запрети, ти га доведи мени; тај те више неће узнемиравати.“ А она рече: „Нека цар то спомене Господу, твоме Богу, да крвни осветник не учини још горе зло, те затре мог сина.“ Он рече: „Живога ми Господа, твоме сину неће пасти ни длака с главе!“ Тада жена рече: „Дозволи да твоја слушкиња каже још нешто моме господару, цару.“ Он јој рече: „Реци.“ Она рече: „Зашто си наумио да урадиш исту ствар против народа Божијег? Доносећи овакву одлуку, цар осуђује самог себе, пошто не враћа онога кога је изгнао.