2. Knjiga Samuilova 14
14
Avesalom se vraća u Jerusalim
1Ali Joav, sin Serujin, je znao da je carevo srce naklonjeno Avesalomu. 2Stoga je Joav poslao da mu dovedu jednu mudru ženu iz Tekuje. On joj reče: „Pretvaraj se da si u žalosti: obuci se u žalbenu odeću i ne maži se mirisnim uljem, kao žena koja mnoge dane žali za pokojnikom. 3Potom idi caru i reci mu ove reči.“ Joav joj je rekao šta da kaže.
4Kad je žena iz Tekuje došla caru, pala je ničice na zemlju, poklonila se i rekla: „Pomagaj, care!“
5Car joj reče: „Šta te muči?“
Ona odgovori: „Ja sam udovica; muž mi je umro. 6Tvoja je sluškinja imala dva sina. Njih dvojica su se potukli u polju, a nije bilo nikog da ih rastavi. Jedan je udario drugog i ubio ga. 7Tada se cela porodica digla na tvoju sluškinju, govoreći: ’Daj tog bratoubicu da ga pogubimo radi života koji je oduzeo svome bratu! Istrebimo ga iako je naslednik!’ Međutim, tako će mi ugasiti jedinu žeravicu koja mi je ostala, te se mome mužu neće sačuvati ni ime ni potomstvo na zemlji.“
8Car reče ženi: „Idi kući, a ja ću izdati naredbu u tvoju korist.“
9Žena iz Tekuje reče na to caru: „Gospodaru moj, care, neka krivica padne na mene i na dom moga oca; a car i njegov presto su nedužni.“
10Car reče: „Ako ti neko zapreti, ti ga dovedi meni; taj te više neće uznemiravati.“
11A ona reče: „Neka car to spomene Gospodu, tvome Bogu, da krvni osvetnik ne učini još gore zlo, te zatre mog sina.“
On reče: „Živoga mi Gospoda, tvome sinu neće pasti ni dlaka s glave!“
12Tada žena reče: „Dozvoli da tvoja sluškinja kaže još nešto mome gospodaru, caru.“
On joj reče: „Reci.“
13Ona reče: „Zašto si naumio da uradiš istu stvar protiv naroda Božijeg? Donoseći ovakvu odluku, car osuđuje samog sebe, pošto ne vraća onoga koga je izgnao. 14Jer, mi moramo umreti; mi smo kao voda kad se prospe na zemlju, te se ne može skupiti. No, Bog ne uzima život, već je iznašao načine da izgnani ne ostane u izgnanstvu.
15Ja sam, stoga, došla da kažem ovo caru, svome gospodaru, jer me je narod uplašio. A tvoja sluškinja je pomislila: ’Obratiću se caru; možda će car učiniti što njegova sluškinja traži. 16Naime, car će čuti, pa će izbaviti svoju sluškinju iz ruku čoveka koji hoće da istrebi mene i mog sina s nasledstva Božijeg.’
17Mislila je tvoja sluškinja: ’Reč moga gospodara, cara, će me umiriti, jer je moj gospodar, car, kao Anđeo Gospodnji, koji razlikuje dobro od zla. Neka Gospod, Bog tvoj, bude s tobom.’“
18Tada car odgovori ženi: „Nemoj zatajiti od mene ništa što ću te pitati.“
Ona odgovori: „Neka moj gospodar govori.“
19Car upita: „Da li su Joavovi prsti zajedno s tobom u celoj ovoj stvari?“
Ona odgovori: „Života mi tvoga, gospodaru moj, care, sve je onako kako je moj gospodar, car, rekao; od toga se ne može ni levo ni desno. Jeste, tvoj sluga Joav mi je to zapovedio; on mi je rekao da kažem sve ove reči. 20Tvoj sluga Joav je to učinio da bi prikazao stvar s druge strane, ali moj gospodar je mudar kao Anđeo Božiji, pa zna sve što se dešava u zemlji.“
21Tada car reče Joavu: „Evo, uradiću to. Idi i dovedi mladića Avesaloma.“
22Na to je Joav pao ničice na zemlju, poklonio se i blagoslovio cara, govoreći: „Danas tvoj sluga zna da sam našao blagonaklonost pred tobom, gospodaru moj, care, jer je car učinio što je njegov sluga tražio.“
23Joav je, zatim, ustao i otišao u Gesur, pa je doveo Avesaloma u Jerusalim. 24Međutim, car reče: „Neka se vrati u svoju kuću, ali preda mnom neka se ne pojavljuje.“ Tako se Avesalom vratio u svoju kuću, ali pred carem se nije pojavljivao.
25A u celom Izrailju nije bilo čoveka koga su više hvalili zbog njegove lepote od Avesaloma. Na njemu nije bilo mane od temena do pete. 26On je šišao svoju kosu na kraju godine, jer mu je bila teška. Kosa mu je bila teška dve stotine šekela#14,26 Oko 2 kg. carske mere.
27A Avesalom je imao tri sina i jednu ćerku, po imenu Tamara, koja je bila veoma lepa žena. 28Avesalom je živeo u Jerusalimu dve godine a da se nije pojavio pred carem.
29Tada je Avesalom poslao po Joava, da bi ga poslao caru, ali on nije hteo da dođe k njemu. Poslao je po njega i drugi put, ali ovaj opet nije hteo da dođe. 30Avesalom reče svojim slugama: „Joavovo polje je pored moga, a ječam je još na njemu. Idite i zapalite ga!“ Tako Avesalomove sluge zapale polje.
31Tada se Joav diže i dođe Avesalomu u kuću, pa mu reče: „Zašto su tvoje sluge zapalile moje polje?“
32Avesalom odgovori Joavu: „Eto, ja sam ti poslao poruku: dođi ovamo da te pošaljem k caru da kažeš: ’Zašto sam se vratio iz Gesura? Bilo bi mi bolje da sam ostao tamo!’ Zato mi dopusti da vidim cara, pa ako sam kriv za nešto, neka me pogubi!“
33Joav ode caru i javi mu, te car pozva Avesaloma. Kad je došao caru, poklonio se licem do zemlje pred njim, a car je poljubio Avesaloma.
Trenutno izabrano:
2. Knjiga Samuilova 14: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.