Друга Самуилова 14
14
Јоав мири Давида и Авесалома
Мудра жена из Текује
1Јоав, син Серујин, примети да се срце царево приклонило Авесалому. 2Зато Јоав посла у Текују по једну мудру жену, па јој рече: „Направи се као да си у жалости. Обуци жалбену одећу, немој да се мажеш уљем, него буди као жена која дуго жали покојника. 3Иди цару и кажи му овако.” Потом је научи шта ће да каже.
4Жена из Текује оде цару да говори. Паде ничице на земљу, поклони се и рече: „Царе, помагај!” 5Цар је упита: „Шта ти је?” Она одговори: „Ја сам удовица, муж ми је умро. 6Слушкиња твоја је имала два сина. Они се посвађаше у пољу. Није било никог да их раздвоји, па један удари другог и уби га. 7Сад се подигла цела породица на слушкињу твоју и говори ми: ‘Предај тог што је убио брата свога да га погубимо за главу брата његовог, ког је убио, и да затремо наследника.’ Тако хоће да угасе искру која ми је остала и да мужу мом не остане ни име ни потомство на земљи.”
8Цар рече жени: „Иди кући својој, а ја ћу решити твоју ствар.” 9Међутим, жена из Текује рече цару: „Царе, господару мој! На мене, на дом мој пашће одговорност, а цар и престо његов биће недужни.” 10Цар рече: „Доведи мени онога који ти прети. Неће те ни дотаћи!” 11Она одговори: „Нека се цар сети пред Господом, Богом својим, да неће крвни осветник учинити истребљење и да неће убити мога сина.” Он рече: „Тако жив био Господ, неће твоме сину ниједна длака пасти са главе.”
12Жена тада рече: „Допусти да слушкиња твоја каже још једну реч свом господару, цару.” Он рече: „Кажи.” 13Жена настави: „Зашто тако мислиш о народу Божјем? Кад је цар тако рекао, онда као да је крив, јер цар не враћа оног кога је прогнао. 14Сви ћемо сигурно помрети. Ми смо као вода која, кад се проспе на земљу, не може више да се скупи. Бог не узима живот него мисли да прогнаник не буде одбачен од њега. 15Разлог због кога сам дошла и ово кажем господару моме, цару, био је тај што ме уплашише људи. Зато помисли слушкиња твоја: ‘Казаћу цару. Можда ће цар учинити оно што му каже слушкиња његова. 16Цар ће послушати и избавити слушкињу своју из руке човека који хоће да истреби мене и мог сина из наследства Божјег.’ 17Зато је слушкиња твоја помислила: ‘Реч господара мога, цара, утешиће ме. Господар мој, цар, као анђео је Божји и слуша добро и зло.’ Господ, Бог твој, нека буде с тобом!”
18Тада цар одговори и рече жени: „Немој да сакријеш нешто што ћу те питати.” 19Тада цар запита: „Да није рука Јоавова с тобом у свему овом?” Жена одговори и рече: „Нека је жив цар, господар мој! Не може се ни десно ни лево од свега што каза цар, господар мој. Јесте, заповедио ми је слуга твој Јоав и научио слушкињу твоју да све ово каже. 20Слуга твој Јоав дао је свему други смисао, али господар мој је мудар као анђео Божји. Он зна све шта се збива на земљи.”
21Потом цар рече Јоаву: „Ето, учинићу по твојој речи. Иди врати младића Авесалома.” 22Тада Јоав паде лицем на земљу, поклони се, благослови цара и рече Јоав: „Данас види слуга твој, царе и господару мој, да сам нашао милост у очима твојим јер је цар испунио речи слуге свога.” 23Потом Јоав устаде, отиде у Гесур и врати у Јерусалим Авесалома. 24Тада цар рече: „Нека иде у дом свој, али лице моје неће видети.” Авесалом оде у дом свој и није излазио пред цара.
Опис Авесалома
25У целом Израиљу није било тако лепог човека као што је био Авесалом. Сви су га хвалили. Од пете до темена није имао мане. 26Кад је кратио косу (а имао је обичај да је крати сваке године јер би му отежала, тако да је морао да је крати), била је тешка двеста сикала по царској мери. 27Авесалому су се родили три сина и ћерка Тамара, која је била лепа жена.
Авесалом добија опроштај
28Авесалом проведе две године у Јерусалиму а да не виде лице царево. 29Потом позва Авесалом Јоава да би га он привео цару, али он не хтеде да му дође. Он посла по њега други пут, али овај не хтеде да дође. 30Тада он заповеди својим слугама: „Видите да Јоав има њиву покрај моје и да на њој расте јечам. Идите и запалите је!” Слуге Авесаломове одоше и запалише ту њиву. 31Тада устаде Јоав, дође Авесалому у кућу и упита га: „Зашто су слуге твоје запалиле моју њиву?” 32Авесалом одговори Јоаву: „Ево, само сам теби поручивао: ‘Дођи овамо!’, хтео сам да те пошаљем цару да га запиташ зашто сам се ја вратио из Гесура? Боље би ми било да сам још тамо. Хтео бих да изађем пред цара. Ако сам крив, нека ме погуби!” 33Јоав оде цару и исприча му. Он позва Авесалома. Кад је овај дошао пред цара, баци се лицем на земљу пред царем, а цар пољуби Авесалома.
Trenutno izabrano:
Друга Самуилова 14: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije