Друга Самуилова 13
13
Амноново насиље и Авесаломова освета
1Потом се догоди ово: Давидов син Авесалом имао је лепу сестру, која се звала Тамара. У њу се заљуби Давидов син Амнон. 2Амнон је толико патио да се разболео због своје сестре Тамаре. Она је била девица и Амнону се чинило да не може да јој приђе. 3Амнон је имао пријатеља који се звао Јонадав, син Саме, Давидовог брата. Јонадав је био врло домишљат човек. 4Он га упита: „Зашто венеш свако јутро, ти – царев син? Зар нећеш да ми кажеш?” Амнон му одговори: „Заљубио сам се у Тамару, сестру мога брата Авесалома.” 5Тада му Јонадав рече: „Лези у постељу своју и направи се болесним. Кад дође твој отац да те посети, ти му кажи: ‘Нека дође моја сестра Тамара да ме нахрани. Ако би она припремила јело пред мојим очима, да гледам, јео бих из њене руке.’” 6Потом Амнон леже претварајући се да је болестан. Кад цар дође да га обиђе, рече Амнон цару: „Нека дође моја сестра Тамара да преда мном спреми два колача, да их једем из њене руке.”
7Тада Давид поручи Тамари у кући: „Иди у кућу брата свога Амнона и припреми му јело.” 8Тамара оде у кућу свога брата Амнона, а он је лежао. Она узе брашно, замеси га, спреми га пред његовим очима и испече колаче. 9Потом узе посуду и изручи их пред њега. Међутим, Амнон не хтеде да једе, него заповеди: „Нека сви изађу!” Тада изађоше сви. 10Онда Амнон рече Тамари: „Донеси храну у собу да једем из твоје руке.” Тамара узе колаче које је спремила и понесе их свом брату Амнону у собу. 11Кад му она пружи да једе, он је ухвати и рече: „Дођи, сестро моја, лези са мном.” 12Она му одговори: „Не, брате мој! Немој да ме срамотиш. Тако се не ради у Израиљу. Не чини такву срамоту! 13Куда бих ја са својом срамотом? И ти би био нечастан у Израиљу. Него, разговарај с царем, он ме неће теби ускратити.” 14Он не хтеде да је слуша, него је савлада и, легавши с њом, силова је.
15Потом је Амнон замрзе веома. Мржња којом ју је мрзео била је већа од љубави којом ју је волео. Тада јој рече: „Устани и одлази!” 16Она му одговори: „Веће је зло што ме тераш него оно што си ми учинио.” Он не хтеде да је слуша. 17Викну момка који га је служио и рече му: „Отерај ову од мене. Избаци је и закључај врата за њом!” 18Она је имала на себи хаљину с дугим рукавима, какве су некада носиле цареве ћерке док су девојке. Његов слуга је изведе напоље и закључа врата за њом. 19Тамара се посу по глави прашином, поцепа хаљину с рукавима коју је носила, стави руку на главу и ридала је идући.
20Њен брат Авесалом јој рече: „Да ли је твој брат Амнон био с тобом? Сад, сестро моја, ћути. Брат ти је, не мисли о том.” Тако Тамара остаде сама у кући свога брата Авесалома. 21Цар Давид чу све и веома се разљути. 22Авесалом није разговарао са Амноном ни лепо ни ружно. Авесалом је мрзео Амнона што му је осрамотио сестру.
Авесаломова освета
23После две године Авесалом је стризао овце у Вал-Асору код Јефрема. Он позва све цареве синове. 24Авесалом дође цару и рече му: „Ево, слуга твој стриже овце. Нека пође цар и слуге његове слуги твом.” 25Цар одговори Авесалому: „Немој, сине мој. Не треба сви да дођемо па да ти будемо на терету.” Иако је овај наваљивао, он не хтеде поћи, него га благослови. 26Тада Авесалом рече: „Кад ти нећеш, нека пође с нама мој брат Амнон.” Цар га упита: „Зашто да он иде с тобом?” 27Међутим, Авесалом навали на њега, тако да он посла Амнона и све царске синове с њим. 28Тада Авесалом заповеди својим момцима говорећи: „Пазите! Кад се Амнону развесели срце од вина и ја вам викнем: ‘Убијте Амнона!’, тада га погубите! Не бојте се, зар вам не заповедам ја? Охрабрите се, будите јунаци!” 29Авесаломови момци учинише Амнону онако како им је Авесалом заповедио. Тада скочише сви цареви синови, појахаше сваки своју мазгу и побегоше.
30Док су они још били на путу, дође глас Давиду: „Авесалом је побио све цареве синове! Ниједан није остао!” 31Цар устаде, раздра одећу своју и баци се на земљу. Све његове слуге око њега раздраше одећу своју. 32Тада Јонадав, син Давидовог брата Саме, одговори и рече: „Нека не говори господар мој да су побијени момци, синови цареви. Погинуо је само Амнон. То је Авесалом наумио од дана кад је овај силовао његову сестру Тамару. 33Сад нека цар, господар мој, не мисли у срцу свом и нека не говори да су сви цареви синови погинули. Само је Амнон погинуо.
34Авесалом је побегао.” Момак на стражи подиже очи своје и угледа мноштво људи како силази иза њега с брда. 35Јонадав рече цару: „Ено синова царевих! Како је рекао слуга твој, тако се и збило.” 36Тек што то рече, дођоше цареви синови и гласно заплакаше. И цар и све слуге његове заплакаше веома гласно.
37Авесалом побеже и отиде Талмају, сину Амијудовом, цару гесурском. Давид је стално туговао за сином својим. 38Кад је Авесалом побегао и дошао у Гесур, остао је онде три године. 39Цар Давид је престао да се љути на Авесалома јер се помирио са Амноновом смрћу.
Trenutno izabrano:
Друга Самуилова 13: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije