Sukobi su prilika za rastUzorak

Kao što je Gospod nama oprostio

Hrišćani su osobe kojima je najviše oprošteno. Ipak, nismo svesni koliko. Mi svakog dana produbljujemo razumevanje naše grešnosti pred Bogom, čime nam njegova milost biva slađa svakog dana. On je naš nebeski Otac koji je uvek spreman da oprosti svom detetu, podigne ga i pomogne mu da nastavi da korača. Stoga, ako je naš nebeski Otac takav, kakvi bismo onda mi trebali da budemo?

Mnogi od nas smo kao deca želeli da budemo poput naših očeva. Neki od nas nisu imali tu radost da imaju dobrog oca, ali smo svakako u svom životu tražili osobe na koje želimo da se ugledamo. Dok govorim o ovome, skoro da mogu da vidim majušno dete koje stoji pokraj svog oca i posmatra ga svojim krupnim, sjajnim okicama dok popravlja kvar na autu. Zatim izgovara: „Tata, kad porastem, želim da budem kao ti!“ Očevo srce se ispunjava radošću i ljubavlju, znajući da njegovo dete ceni njegov trud i da mu se iskreno divi.

Iako smo odrasli, potrebno je da se, dok čitamo Božiju reč, dobro zagledamo u karakter našeg nebeskog Oca. Verujem da će jedna od prvih stvari u koju ćemo gledati zadivljeno biti njegova milost koju nam je ukazao kroz oproštenje. Zato, recimo mu: „Nebeski Oče, želim da budem kao ti!“

Stoga, kada nam neko zgreši, nemojmo da oklevamo da mu oprostimo u celom ovom procesu kao što naš nebeski Otac oprašta nama. To ne znači da ćemo zaboraviti da nam je neko naneo štetu, ne znači da ćemo samo emotivno da mu oprostimo. Oproštenje je čin volje koji dolazi iz novog srca. Ono je plod nove prirode. Kada opraštamo poput našeg Oca, mi odlučujemo da ćemo pregrmeti štetu, da se nećemo ljutiti, da nećemo više govoriti o tom grehu koji nam je učinjen, niti dozvoliti da gledamo osobu kroz to. Tražimo snagu i milost da to možemo da učinimo uvek kada se osećamo slabo i Gospod će nam odgovoriti na tu molitvu.

Dalja čitanja: 1. Korinćanima 13,5; Isaija 43,25; Matej 18,21-35