Sukobi su prilika za rastUzorak

Izvinjenje iskrenog srca

Nakon što uvidimo sopstveni greh, ponizimo se pred Bogom i iskreno se pokajemo sledi izvinjenje osobi koju smo povredili. Upravo to je izgubljeni sin uradio. Otac mu je pokazao ljubav, a on mu je naneo veliku štetu, osramotio ga i otišao od njega. Na kraju, dok izgovara ove reči izvinjenja, vidimo koliko je svestan svoje greške i obuzet krivicom. On na prvo mesto stavlja Boga, svog nebeskog Oca, i priznaje da je greh prvo učinjen protiv njega, a zatim priznaje svoj greh i svom zemaljskom ocu. Takođe, on je spreman da prihvati posledice svog ponašanja – spremanje da ga otac primi makar kao slugu ako više ne želi da ga gleda kao svog sina. Toliko je sin uspeo da izusti dok se gušio u plaču jer ga otac ubrzo nakon svega prekida i poziva svoje sluge da mu ponovo služe, pružeći mu sve benefite koje je imao dok je bio sa njim.

Verujem da bi kasnije, kada bismo imali nastavak priče, sin obrazložio svoje izvinjenje uz ugojeno tele koje je otac zaklao i izrazio svoju zahvalnost za milost koju je primio dok god ne olakša svoju dušu ispovedanjem svoje krivice ocu.

Slično bi trebalo da bude i sa nama. Možemo gotovo da preslikamo princip koji vidimo ovde. Priđimo drugoj osobi poniznog srca, priznajmo mu da smo počinili greh protiv Boga i protiv njega, detaljno obrazložimo o čemu se radi, bez pokušaja da umanjimo svoju krivicu, budimo spremni da prihvatimo posledice i zatražimo oproštenje. Kada postupamo na takav način, mi pokazujemo koliko je Božije evanđelje slavno i ispunjavamo Hristovu volju, koji je umro kako bi nam obezbedio mir – mir sa Bogom, mir u nama samima i mir sa drugim ljudima. Gospod uživa dok gleda svoju decu kako sprovode mirotvorstvo. Vrednujmo mir jer ga Hristos vrednuje. Sprovodimo ga jer je on došao na zemlju da bi ga ostvario. Pokažimo koliko je silno živeti u Hristovom Carstvu i budimo slika njegovog evanđelja u našim međuljudskim odnosima.

Dalja čitanja: Poslovice 28,13, Luka 19,1-9, Isaija 9,6