Sukobi su prilika za rastUzorak

Pokajničko srce pred Bogom

Iako je istina da je Hristos umro i omogućio nam mir sa Bogom i bližnjima, ipak je istina takođe da i dalje živimo u palom svetu, da smo još uvek u telu i da je naša stara priroda i dalje prisutna. Zbog svega toga će sukobi i dalje biti deo našeg života iako smo hrišćani. Međutim, ono što pravi razliku između hrišćana i nehrišana jeste istina da je konflikt za hrišćane sredstvo koje, po Božijoj milosti, može da nam pomogne da rastemo duhovno. Stoga, konflikti sami po sebi ne moraju nužno da budu loši. Oni nas uče kako da postupamo mudro i milostivo poput našeg Spasitelja na kog želimo da se ugledamo.

Kada Isus govori o sukobima u Mateju 7, on govori da bi svaka osoba koja je deo sukoba trebala da gleda prvo u svoje srce i pokaje se za greh koji je u njemu. Stoga, ako smo trenutno u nekom sukobu, postavimo sebi pitanja: „Na koji način sam ja doprineo ovom sukobu? Šta je ono što me je vodilo ovim putem sve vreme? Šta mi je najvažnije/ za šta sam se borio? Šta Bog želi da me nauči kroz ovaj sukob?“ a zatim se molimo Bogu u poniznosti da nam otkrije odgovor na ova pitanja.

Svakinaš greh je prvo učinjen protiv Boga. Ponizan stav pred Bogom i spremno srce da se pokaje za greh jeste prvi korak koji uvek posle vodi u poniznost pred ljudima.

Nemojmo žuriti da samo rešimo sukob ili ga stavimo pod tepih. Iskoristimo priliku, dok smo u sukobu, da razmišljamo šta nam naša reakcija pokazuje o našim grešnim srcima i preusmerimo to na priliku za rast u duhovnoj zrelosti.

Tek onda kada iskreno priznamo svoju krivicu Bogu i pokajemo se možemo da krenemo dalje, u želji da izgladimo stvar sa osobom sa kojom smo se posvađali. Izmirimo se sa Bogom, a zatim napravimo korak ka izmirenju sa čovekom. Samo tako će biti moguće pravo izmirenje.

Dalja čitanja: Matej 7,1-6, Isaija 55,7, Jakov 4,7-10, Luka 18,9-14