Sukobi su prilika za rastUzorak

Prvi sukob je uvek sukob sa Bogom

Verujem da gotovo svi znamo priču o Adamu i Evi. Bog ih je stvorio savršeno. Bili su jedinstveni, stvoreni da proslavljaju Boga i uživaju u njemu dok žive u vrtu koji im je Gospod dao. Ipak, to nije potrajalo dugo. Bili su neposlušni Bogu i zatim su se sakrili od njega. Ovo je prvi opis straha i povlačenja koji vidimo u Bibliji, a reakcije slične ovoj možemo da vidimo svakodnevno u međuljudskim odnosima. Kada smo u sukobu, uglavnom se ili povlačimo ili napadamo osobu koja je na suprotnoj strani To je ono što i današnji psiholozi i nehrišćani primete dok gledaju u međuljudske odnose. Ipak, pre nego što započnemo sukob ili odgovorimo na njega u odnosu na čoveka, u našem srcu je nastao sukob sa Bogom i kao odgovor na to smo se povukli u odnosu na njega ili ga napali na određeni način.

Važno je da zapamtimo sledeće:

Pre nego što uopšte dođe do sukoba spolja, mi u našem srcu postavljamo sebe na prvo mesto. Prestajemo da tražimo prvo Božije Carstvo i počinjemo da tražimo ispunjenje sopstvene volje. U svom srcu kršimo Božije zapovesti – odlučujemo da ćemo da volimo sebe više od Boga i svojih bližnjih. To se desilo u prvom sukobu i to se dešava i danas.

Ipak, iako smo rođeni kroz Adama, što nas čini naslednicima grešne prirode i učesnicima u konfliktu sa Bogom, Hristos je umro za nas. Ako smo u njemu a ne u Adamu, ako smo poverovali i pokajali se, naš identitet je u njemu. On nas je pomirio sa Bogom i omogućio nam da živimo u miru i sa ljudima. Zato, pre nego započnemo sukob, podsetimo se ko smo u Hristu, kakva je naša nova priroda. Recimo sebi: „Ne moram da radim ovo. Ne moram da težim za ispunjenjem svojih želja. Hristos je oslobodio moju volju. On me je pomirio sa Bogom i uči me da živim u miru sa njim i sa drugim ljudima.“

Pronađimo snagu i inspiraciju u Hristu da, u momentima nemira naših srca, postavimo Božiju volju na prvo mesto, a takođe i tuđe potrebe ispred svojih.

Dalja čitanja: Postanje 3, Jakov 4,1-3, Matej 22,37-39, Rimljanima 5,18-19; Efescima 1,4-14