Kada vera oslabi: 10 dana pronalaženja Boga u senci sumnjeUzorak

Priča o Jakovu koji se bori sa Bogom je prelep prikaz kako izgleda duboka vera. Duboka vera je prisan, uporan, sveživotni, znojan, krvav, ponekad nezgodan i uvek stvaran susret sa Bogom. Vera nije koreografski scenario; to je strunjača za rvanje. To znači da uzmeš sve svoje strahove, grehe, nesigurnosti i sumnje i da se suočiš sa Bogom. I da, verovatno ćeš dobiti modrice i ostati bez daha. Ali, bolje je pred Bogom biti autentična osoba u haosu, nego lažna religiozna osoba.

Vera znači ići do kraja.

Ako želiš duboku veru, a ne samo veru svojih roditelja, prijatelja ili crkve, već veru koja te menja i čini da oživiš, onda nema drugog načina. . . .  U Galatima 6:16, Pavle kaže da smo „Izrailj Božiji“. Drugim rečima, pošto je naše duhovno nasleđe puno ljudi koji su se rvali sa Bogom, onda smo i mi pozvani da budemo rvači.

Jedini način na koji Jakov u nama može postati Izrael, jedini način na koji naša vera može rasti, je da sve ono što jesmo donesemo Bogu. Sve. A to uključuje i naše sumnje. Posebno naše sumnje. . . .

Vera sazreva dok se kreće pored sigurnih i predvidljivih mesta, ali i u mračna mesta puna sumnje. Vera odbija da svede tvoje snove na veličinu tvojih strahova. Vera se ne krije od pitanja, već se strastveno bori sa njima. . . .

Sveto pismo nije priča o ljudima koji su tromo tolerisali sumnju; radi se o ljudima koji su se nemilosrdno borili sa svojim sumnjama. Oni su goreli za nečim više od samo površne, isprazne, dvodimenzionalne vere. Sokrat je rekao: „Neispitani život nije vredan življenja". Autori i junaci Biblije su insistirali da neispitana vera nije vredna verovanja.

I tako, poglavlje za poglavljem, stih za stihom, oni su se smelo, strastveno i odvažno rvali sa svojim Bogom. Njihovi hrapavi glasovi vikali su: "Neću te pustiti dok me ne blagosloviš!" Znali su da će biti teško i mučno, ali vredelo je svake sekunde.