Kada vera oslabi: 10 dana pronalaženja Boga u senci sumnjeUzorak

Ne mogu a da se ne zapitam da li smo na pogrešan način gledali na Bibliju. Možda smo bili toliko opsednuti time kako jedna drevna knjiga rešava sva naša istorijska, kulturna, naučna i moralna pitanja da je sumnja postala neizbežna. Ali šta ako njen primarni cilj nije intelektualna sigurnost, već da nas uvede u napredan odnos sa Bogom?

Možda treba da manje gledamo na Bibliju kroz moderne oči (Na koji način je to racionalno?) ili očima postmoderne (Kako mi govori?). Možda treba da je prihvatimo onakvu kakva jeste: ekscentrična, čudna, teška, izazovna, inspirativna, privlačna knjiga koja remeti paradigmu i koja, stranicu po stranicu, priču po priču, kulminira u Isusovoj ličnosti.

I ako je to tačno, onda, kao i svakoj vezi, treba vremena.

Potrebna nam je upornost da kopamo po njenoj drevnoj, hrapavoj površini i tako otkrijemo istinu.

I kada se to dogodi, potrebna nam je tona poniznosti da promenimo svoj način razmišljanja.

U svakom slučaju, nalazim mir u saznanju da su njegovi autori takođe sumnjali. I oni su se mučili. Ali oni su nastavili da hodaju putem Emausa, jer su verovali da je na kraju krajeva, to vredelo. Imali su nadu da će jednog dana, nekako, videti svog Mesiju.

I to je ono što čini Bibliju ne samo nečim u šta treba verovati, već i nečim po čemu treba živeti.