Rimljanima 14:1-12
Rimljanima 14:1-12 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Прихватајте слабога у вери да се не би колебао у својим мислима. Један верује да сме све јести, а онај слаби једе само поврће. Који једе, нека не ниподаштава онога што не једе, а који не једе, нека не осуђује онога што једе, јер га је Бог примио. Ко си ти што судиш туђем слуги? Он стоји или пада своме господару; биће ипак постављен, јер Господ може да га постави. Један разликује дан од дана, а други сматра да су сви дани једнаки; нека је само сваки потпуно уверен у своје мишљење. Ко полаже на известан дан, чини то Господу, а ко једе Господу, на славу једе, јер Богу захваљује; и који не једе, Господу за љубав не једе, те и он захваљује Богу. Нико од нас не живи за самога себе и нико за себе не умире. Јер ако живимо – Господу живимо, ако пак умиремо – Господу умиремо. Стога, било да живимо, било да умиремо, ми припадамо Господу. Христос је, наиме, зато умро и оживео – да би био Господ мртвима и живима. А што ти осуђујеш свога брата? Или што ти ниподаштаваш свога брата? Знај да ћемо сви изаћи пред суд Божји. Јер је написано: „Тако ми живота, говори Господ, мени ће се приклонити свако колено, и сваки језик исповедиће Бога.” Значи да ће свако од нас за себе одговарати Богу.
Rimljanima 14:1-12 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Прихватајте слабога у вери, али не зато да бисте се препирали о мишљењима. Неко верује да сме све да једе, а слаби у вери једе само поврће. Ко једе све, нека не презире онога који не једе, а ко не једе све, нека не осуђује онога који једе, јер Бог га је прихватио. Ко си ти да осуђујеш туђег слугу? Он свом господару стоји или пада. А стајаће, јер је Господ у стању да га подржи. Неко разликује дан од дана, а за другога је сваки дан исти. Само, нека свако буде потпуно уверен у своје мишљење. Ко мисли да је неки дан посебан, то чини ради Господа. Ко једе све, једе ради Господа, јер захваљује Богу, а ко не једе све, не једе ради Господа и захваљује Богу. Јер, нико од нас не живи за себе и нико не умире за себе. Ако живимо, за Господа живимо, и ако умиремо, за Господа умиремо. Живимо ли, дакле, или умиремо, Господу припадамо. Јер, Христос је зато умро и оживео да би и мртвима и живима био Господ. Зашто ти осуђујеш свога брата? Или, зашто ти презиреш свога брата? Сви ћемо стати пред Божији суд. Записано је: »Тако ми живота, каже Господ, свако колено ће се савити преда мном и сваки језик признати Бога.« Дакле, свако од нас ће положити рачун Богу.
Rimljanima 14:1-12 Novi srpski prevod (NSPL)
Prihvatajte slaboga u veri, ne sporeći se oko stavova. Neko veruje da sme sve da jede, dok slabi veruje da sme da jede samo povrće. Ko jede sve neka ne omalovažava onoga koji ne jede sve, a koji ne jede sve neka ne osuđuje onoga koji jede sve, jer je Bog prihvatio obojicu. Ko si ti da sudiš tuđem sluzi? Njegov Gospodar odlučuje o tome hoće li se ovaj održati ili propasti. Ipak, on će se održati, jer je Gospod kadar da ga održi. Neko smatra da su neki dani važniji od drugih, a za nekoga su svi dani jednaki. Samo neka je svako uveren u svoje mišljenje. Ko pridaje značaj određenom danu, čini to radi Gospoda; ko jede sve, čini to Gospodu na slavu, jer Bogu zahvaljuje. Pa i onaj koji ne jede, ne jede radi Gospoda, te i on zahvaljuje Bogu. Niko od nas ne živi za sebe i niko ne umire za sebe. Ako živimo, za Gospoda živimo, i ako umiremo, za Gospoda umiremo. Dakle, bilo da živimo ili umiremo, pripadamo Gospodu. Zato je Hrist umro i oživeo, da bi bio Gospod živima i mrtvima. Prema tome, ko si ti da sudiš svome bratu? Ili, zašto omalovažavaš svoga brata? Jer, svi ćemo stati pred Božiji sud. Napisano je, naime: „Života mi moga – govori Gospod – svako će se koleno saviti preda mnom, i svaki će jezik dati slavu Bogu.“ Dakle, svako od nas će za sebe dati odgovor Bogu.
Rimljanima 14:1-12 Нови српски превод (NSP)
Прихватајте слабога у вери, не спорећи се око ставова. Неко верује да сме све да једе, док слаби верује да сме да једе само поврће. Ко једе све нека не омаловажава онога који не једе све, а који не једе све нека не осуђује онога који једе све, јер је Бог прихватио обојицу. Ко си ти да судиш туђем слузи? Његов Господар одлучује о томе хоће ли се овај одржати или пропасти. Ипак, он ће се одржати, јер је Господ кадар да га одржи. Неко сматра да су неки дани важнији од других, а за некога су сви дани једнаки. Само нека је свако уверен у своје мишљење. Ко придаје значај одређеном дану, чини то ради Господа; ко једе све, чини то Господу на славу, јер Богу захваљује. Па и онај који не једе, не једе ради Господа, те и он захваљује Богу. Нико од нас не живи за себе и нико не умире за себе. Ако живимо, за Господа живимо, и ако умиремо, за Господа умиремо. Дакле, било да живимо или умиремо, припадамо Господу. Зато је Христ умро и оживео, да би био Господ живима и мртвима. Према томе, ко си ти да судиш своме брату? Или, зашто омаловажаваш свога брата? Јер, сви ћемо стати пред Божији суд. Написано је, наиме: „Живота ми мога – говори Господ – свако ће се колено савити преда мном, и сваки ће језик дати славу Богу.“ Дакле, свако од нас ће за себе дати одговор Богу.
Rimljanima 14:1-12 Sveta Biblija (SRP1865)
A slaboga u vjeri primajte lijepo, da se ne smeta savjest. Jer jedan vjeruje da smije svašta jesti, a koji je slab jede zelje. Koji jede neka ne ukorava onoga koji ne jede; i koji ne jede neka ne osuðuje onoga koji jede; jer ga Bog primi. Ko si ti koji sudiš tuðemu sluzi? On svojemu gospodaru stoji ili pada. Ali æe ustati; jer je Bog kadar podignuti ga. Tako jedan razlikuje dan od dana, a drugi drži sve dane da su jednaki: svaki da bude uvjeren za svoju misao. Koji razlikuje dane, Gospodu razlikuje; i koji ne razlikuje dana, Gospodu ne razlikuje. Koji jede, Gospodu jede: jer hvali Boga; i koji ne jede, Gospodu ne jede, i hvali Boga. Jer nijedan od nas ne živi sebi, i nijedan ne umire sebi. Jer ako živimo, Gospodu živimo; a ako umiremo, Gospodu umiremo. Ako dakle živimo, ako umiremo, Gospodnji smo. Jer zato Hristos i umrije i vaskrse i oživlje da oblada i mrtvima i živima. A ti zašto osuðuješ brata svojega? Ili ti zašto ukoravaš brata svojega? Jer æemo svi iziæi na sud pred Hrista. Jer je pisano: tako mi života, govori Gospod, pokloniæe mi se svako koljeno, i svaki jezik slaviæe Boga. Tako æe dakle svaki od nas dati Bogu odgovor za sebe.