Римљанима 14:1-12

Прихватајте слабога у вери да се не би колебао у својим мислима. Један верује да сме све јести, а онај слаби једе само поврће. Који једе, нека не ниподаштава онога што не једе, а који не једе, нека не осуђује онога што једе, јер га је Бог примио. Ко си ти што судиш туђем слуги? Он стоји или пада своме господару; биће ипак постављен, јер Господ може да га постави. Један разликује дан од дана, а други сматра да су сви дани једнаки; нека је само сваки потпуно уверен у своје мишљење. Ко полаже на известан дан, чини то Господу, а ко једе Господу, на славу једе, јер Богу захваљује; и који не једе, Господу за љубав не једе, те и он захваљује Богу. Нико од нас не живи за самога себе и нико за себе не умире. Јер ако живимо – Господу живимо, ако пак умиремо – Господу умиремо. Стога, било да живимо, било да умиремо, ми припадамо Господу. Христос је, наиме, зато умро и оживео – да би био Господ мртвима и живима. А што ти осуђујеш свога брата? Или што ти ниподаштаваш свога брата? Знај да ћемо сви изаћи пред суд Божји. Јер је написано: „Тако ми живота, говори Господ, мени ће се приклонити свако колено, и сваки језик исповедиће Бога.” Значи да ће свако од нас за себе одговарати Богу.