Римљанима 14
14
1Прихватајте слабога у вери да се не би колебао у својим мислима. 2Један верује да сме све јести, а онај слаби једе само поврће. 3Који једе, нека не ниподаштава онога што не једе, а који не једе, нека не осуђује онога што једе, јер га је Бог примио. 4Ко си ти што судиш туђем слуги? Он стоји или пада своме господару; биће ипак постављен, јер Господ може да га постави. 5Један разликује дан од дана, а други сматра да су сви дани једнаки; нека је само сваки потпуно уверен у своје мишљење. 6Ко полаже на известан дан, чини то Господу, а ко једе Господу, на славу једе, јер Богу захваљује; и који не једе, Господу за љубав не једе, те и он захваљује Богу. 7Нико од нас не живи за самога себе и нико за себе не умире. 8Јер ако живимо – Господу живимо, ако пак умиремо – Господу умиремо. Стога, било да живимо, било да умиремо, ми припадамо Господу. 9Христос је, наиме, зато умро и оживео – да би био Господ мртвима и живима. 10А што ти осуђујеш свога брата? Или што ти ниподаштаваш свога брата? Знај да ћемо сви изаћи пред суд Божји. 11Јер је написано: „Тако ми живота, говори Господ, мени ће се приклонити свако колено, и сваки језик исповедиће Бога.” 12Значи да ће свако од нас за себе одговарати Богу.
13Стога, не осуђујмо више један другога, него радије сматрајте да је право не постављати брату спотицања или саблазни. 14Знам и уверен сам у Господу Исусу да ништа само по себи није погано; само ономе који сматра да је нешто погано, њему је погано. 15Јер ако је твој брат жалостан због јела, то значи да ти већ не поступаш по љубави. Немој да упропашћујеш својим јелом онога за кога је Христос умро. 16Не дозволите, дакле, да се хули на ваше добро. 17Јер царство Божје се не састоји у јелу и пићу, него у праведности, и миру, и радости у Духу Светоме. 18Ко, наиме, овим служи Христу, тај је Богу угодан, а људима изврстан. 19Старајмо се стога за оно што ствара мир и доприноси узајамном назидању. 20Немој да рушиш Божје дело – због јела. Све је чисто, али је зло за човека који једе са спотицањем. 21Добро је не јести меса и не пити вина, и не чинити оно на шта се твој брат спотиче [или саблажњава, или слаб бива]. 22Веру коју имаш имај за себе пред Богом. Блажен је ко не осуђује самога себе за оно што сматра да је добро. 23Ко се, напротив, колеба, навлачи на себе осуду – ако једе, јер то не чини по вери. А све што не потиче од вере – грех је.
Trenutno izabrano:
Римљанима 14: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije