Посланица Римљанима 14:1-12

Прихватајте слабога у вери, али не зато да бисте се препирали о мишљењима. Неко верује да сме све да једе, а слаби у вери једе само поврће. Ко једе све, нека не презире онога који не једе, а ко не једе све, нека не осуђује онога који једе, јер Бог га је прихватио. Ко си ти да осуђујеш туђег слугу? Он свом господару стоји или пада. А стајаће, јер је Господ у стању да га подржи. Неко разликује дан од дана, а за другога је сваки дан исти. Само, нека свако буде потпуно уверен у своје мишљење. Ко мисли да је неки дан посебан, то чини ради Господа. Ко једе све, једе ради Господа, јер захваљује Богу, а ко не једе све, не једе ради Господа и захваљује Богу. Јер, нико од нас не живи за себе и нико не умире за себе. Ако живимо, за Господа живимо, и ако умиремо, за Господа умиремо. Живимо ли, дакле, или умиремо, Господу припадамо. Јер, Христос је зато умро и оживео да би и мртвима и живима био Господ. Зашто ти осуђујеш свога брата? Или, зашто ти презиреш свога брата? Сви ћемо стати пред Божији суд. Записано је: »Тако ми живота, каже Господ, свако колено ће се савити преда мном и сваки језик признати Бога.« Дакле, свако од нас ће положити рачун Богу.