Римљанима 14:1-12

Прихватајте слабога у вери, не спорећи се око ставова. Неко верује да сме све да једе, док слаби верује да сме да једе само поврће. Ко једе све нека не омаловажава онога који не једе све, а који не једе све нека не осуђује онога који једе све, јер је Бог прихватио обојицу. Ко си ти да судиш туђем слузи? Његов Господар одлучује о томе хоће ли се овај одржати или пропасти. Ипак, он ће се одржати, јер је Господ кадар да га одржи. Неко сматра да су неки дани важнији од других, а за некога су сви дани једнаки. Само нека је свако уверен у своје мишљење. Ко придаје значај одређеном дану, чини то ради Господа; ко једе све, чини то Господу на славу, јер Богу захваљује. Па и онај који не једе, не једе ради Господа, те и он захваљује Богу. Нико од нас не живи за себе и нико не умире за себе. Ако живимо, за Господа живимо, и ако умиремо, за Господа умиремо. Дакле, било да живимо или умиремо, припадамо Господу. Зато је Христ умро и оживео, да би био Господ живима и мртвима. Према томе, ко си ти да судиш своме брату? Или, зашто омаловажаваш свога брата? Јер, сви ћемо стати пред Божији суд. Написано је, наиме: „Живота ми мога – говори Господ – свако ће се колено савити преда мном, и сваки ће језик дати славу Богу.“ Дакле, свако од нас ће за себе дати одговор Богу.