Psalmi 78:1-39

Podijeli

Psalmi 78:1-39 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Послушај, народе мој, поуку моју! Пригни уво к речи уста мојих! Отворићу уста своја за поуку објавићу тајне из давнина. Оно што чусмо и дознасмо, што нам казиваху оци наши, то нећемо деци њиховој затајити. Предаћемо будућем нараштају славу и силу Господњу и чудеса која учини. Сведочанство постави у Јакову, закон заснова у Израиљу, за који заповеди оцима нашим да деци својој предају. Тако би сазнао будући нараштај и деца која ће се родити, да и они својој деци казују, да положе у Бога надање своје, да не заборављају дела Божја, већ да испуњавају заповести његове. Да не буду као очеви њихови, нараштај пркосан и непослушан и духом својим Богу неверан. Синови Јефремови, ратници с луковима, у дан битке окренуше леђа. Божји савез нису сачували и не хтедоше ићи по закону његовом. Заборавише дела његова и чудеса која им показа. Пред оцима њиховим чуда је чинио у земљи египатској, у пољу соанском. Море раздели и њих проведе, а вода је као насип стајала. Дању их је водио облаком, а сву ноћ огњем сјајним. У пустињи стену расцепи и напоји их обилно, као из извора. Из стене потоке изведе и вода као река потече. Међутим, они су и даље грешили њему и у пустињи су Свевишњем пркосили. Кушали су Бога у срцима својим и из похлепе храну тражили. Викали су Богу и говорили: „Може ли Бог за столом да припреми храну у пустињи?” И, ето, он у стену удари, вода потече и реке се разлише! „Може ли хлеба дати и месо припремити народу свом?” Господ то зачу, огањ се на Јакова распламса и гнев се на Израиља разбукта. Они Богу нису веровали, нити се у спасење његово уздали. Тада он одгоре облацима заповеди, отвори бране небеске и пусти на њих ману за јело, даде им храну небеску. Хлеб анђеоски човек је јео, хране им је давао изобилно. Он на небу покрену ветар источни и силом својом доведе ветар јужни. Као прахом засу их месом и као песком морским птицама крилатим. Падоше посред збора њиховог и око шатора њихових. Они једоше и наситише се веома и даде им шта су желели. Још нису били задовољили похлепу и још је јело било у устима њиховим кад се гнев Божји распали на њих, помори најсилније међу њима и младиће израиљске поби. И поред тога, они су грешили и даље и нису веровали чудесним делима његовим. Он учини празним дане њихове, а године њихове страшним. Кад их је убијао, онда су га тражили, враћали су се и обраћали Богу. Сећали су се да је Бог утврђење њихово и Бог Свевишњи искупитељ њихов. Међутим, они су га обмањивали устима својим и лагала га језиком својим. Срце њихово није припадало њему, нити су били верни савезу његовом. Он је милостив био, грехе им праштао и није их уништио. Често је задржавао гнев свој да не би плануо свом јарошћу својом. Сећао се да су они тело, ветар који пролази и не враћа се.

Psalmi 78:1-39 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Чуј моје учење, народе, почуј речи мојих уста. Своја уста ћу отворити у причама, објавити давне загонетке. Оно што смо чули и сазнали, оно што су нам наши очеви испричали, нећемо крити од њихових унука. Причаћемо следећем нараштају о хвале достојним делима ГОСПОДЊИМ, о његовој сили и чудима која учини. Он установи прописе у Јакову и постави Закон у Израелу, за које заповеди нашим праоцима да их својој деци обзнане, да их сазна следећи нараштај, деца која ће се тек родити, која ће онда говорити својој деци да се уздају у Бога и не забораве Божија дела, него да чувају његове заповести, да не буду као њихови праоци – нараштај бунтован и непокоран, нараштај чије је срце непостојано и који је духом неверан Богу. Ефремовци, иако наоружани луком, на дан битке окренуше леђа. Нису се држали Божијег Савеза и одбијали су да живе по његовом Закону. Заборавили су његова дела и чуда која им је показао. Чудесна дела је учинио наочиглед њиховим праоцима у земљи египатској, у цоанском крају. Море је раздвојио и кроз њега их провео, учинио да воде стоје као бедем. Дању их је водио облаком, а сву ноћ светлошћу огња. У пустињи је расколио стене и напојио их водом обилном као океан. Из хридине је извео потоке и учинио да воде потеку као реке. А они су и даље грешили против њега, бунећи се против Свевишњега у пустињи. Намерно су искушавали Бога тражећи храну за којом су жудели. Против Бога су говорили, питајући: »Може ли Бог да простре трпезу у пустињи? Ето, стену је ударио, да вода потече, и набујали потоци теку. А може ли дати и хлеба? Може ли свом народу да набави меса?« Кад их је Бог чуо, разјари се. Огањ плану против Јакова, гнев се диже против Израела, јер нису веровали Богу ни уздали се у његово спасење. Он заповеди облацима на небу и отвори двери небеске, па просу ману као кишу, да народ једе; даде им жита са неба. Човек је јео хлеб анђела. Он им посла хране да једу досита. Он с небеса пусти источни ветар и својом силом јужни ветар доведе, па као кишу просу на њих меса као прашине, крилатих птица као морског песка. Он учини да им попадају сред табора, свуд уоколо њихових шатора. И они су јели док се добро не наједоше, јер им је дао оно за чим су жудели. А док их још није прошла жеља, док им је храна још била у устима, Божији гнев се диже на њих. Он поби најснажније међу њима и покоси младиће Израелове. А они су ипак и даље грешили и нису веровали упркос чудима. Зато им оконча дане у једном даху и њихове године ужасом изненадним. Кад год би их Бог убијао, тражили би га и опет му се свесрдно враћали – сетили би се да је Бог њихова Стена, Бог Свевишњи њихов Откупитељ. А онда би га опет варали устима и лагали га језиком. Нису му били одани срцем, ни верни његовом Савезу. А он, самилостан, праштао би им грех и не би их затро. Много је пута суспрезао гнев и није будио сву своју јарост. Јер, сетио би се да су само тело, ветар који прође и више се не враћа.

Psalmi 78:1-39 Novi srpski prevod (NSPL)

O, narode moj, poslušaj pouku moju i rečima mojih usta uho priklonite! Moj govor biće u priči, objaviću zagonetke od davnina. Ono što smo čuli, ono što smo naučili i što su nam stari naši ispričali; to nećemo da krijemo od njihove dece. Objavićemo novom naraštaju hvale Gospodnje, njegovu silu i čudesa koja je učinio. On je u Jakovu učvrstio svedočanstvo, Izrailju je dao Zakon i zapovedio našim precima da ih predaju svojim potomcima, da bi novi naraštaj znao, deca što će se roditi, pa kad odrastu da to prenesu deci svojoj; da se u Boga pouzdaju, da dela Božija ne zaboravljaju i zapovesti njegove da izvršavaju. Da ne budu ko njihovi stari, naraštaj buntovni, neposlušno pokolenje nestalnoga srca i duha koju nije veran Bogu. Jefremovci su bili lukovima naoružani ali su pobegli na dan boja! Nisu održali savez sa Bogom, odbili su da postupe po njegovom Zakonu. Zaboravili su njegova dela, čudesa njegova koja im je pokazao. A on je pred njihovim precima učinio čudo, u egipatskoj zemlji, u oblasti Soan. More je razdelio i proveo ih, vode je uspravio da su poput zida. Danju ih je vodio oblakom i svetlošću vatre cele noći. Stene je u pustinji rascepio, obilno ih napojio kao iz dubina. Brzake im je izveo iz raseline stene, učinio da im vode kao reke teku. A oni su mu uporno grešili, prkosili Svevišnjem u pustinji; u srcima kušali su Boga, izvoljevali tražeći hranu. Prigovarali su Bogu i rekli: „Kadar li je Bog da u pustinji prostre trpezu?! Jeste, stenu je udario, potekla je voda i potoci se razlili. Ali kadar li je da nam da i hranu, da svoj narod mesom snabde?“ Zato se Gospod razjario kada je to čuo, pa je požar planuo na Jakova i gnev je buknuo na Izrailj; jer u Boga verovali nisu, nisu se pouzdali da će da ih spase. I on je zapovedio oblacima i otvorio odgore vrata nebeska, da ih zapljusne mana, dade im žito sa neba da jedu. I svi su jeli hleb moćnika, obilje hrane im je poslao. Doveo je istočni vetar sa nebesa, doneo je južni vetar snagom svojom. Mesom ih je ko prašinom zasuo i krilatim pticama kao morskim peskom. Dao je da padaju po njihovom taboru, oko njihovih šatora. I oni su jeli, najeli se do sitosti, jer on im je dao kako su žudeli. Ali još ih žudnja nije prošla i još im je hrana u ustima bila, kada se gnev Božiji digao na njih. I on pobi njihove najjače i obori mladiće Izrailja. I pored toga opet su grešili, nisu verovali njegovim čudima. Uzaludne dane im je prekratio i nevoljom naglom njihove godine. A kad ih je ubijao, tražili su ga i vraćali se, za Bogom čeznuli. Tada bi se prisetili da im je Bog bio stena, Bog Svevišnji njihov Otkupitelj! Ali bi ga ustima varali i lagali jezicima svojim. Srcem mu nisu bili odani, nisu bili verni njegovom savezu. Ipak, on se smilovao, krivicu im opraštao i nije ih uništio. Uporno je susprezao gnev svoj, ljutnju svoju nije podsticao. Sećao se da su telo, da su dah što isparava i što se ne vraća.

Psalmi 78:1-39 Нови српски превод (NSP)

О, народе мој, послушај поуку моју и речима мојих уста ухо приклоните! Мој говор биће у причи, објавићу загонетке од давнина. Оно што смо чули, оно што смо научили и што су нам стари наши испричали; то нећемо да кријемо од њихове деце. Објавићемо новом нараштају хвале Господње, његову силу и чудеса која је учинио. Он је у Јакову учврстио сведочанство, Израиљу је дао Закон и заповедио нашим прецима да их предају својим потомцима, да би нови нараштај знао, деца што ће се родити, па кад одрасту да то пренесу деци својој; да се у Бога поуздају, да дела Божија не заборављају и заповести његове да извршавају. Да не буду ко њихови стари, нараштај бунтовни, непослушно поколење несталнога срца и духа коју није веран Богу. Јефремовци су били луковима наоружани али су побегли на дан боја! Нису одржали савез са Богом, одбили су да поступе по његовом Закону. Заборавили су његова дела, чудеса његова која им је показао. А он је пред њиховим прецима учинио чудо, у египатској земљи, у области Соан. Море је разделио и провео их, воде је усправио да су попут зида. Дању их је водио облаком и светлошћу ватре целе ноћи. Стене је у пустињи расцепио, обилно их напојио као из дубина. Брзаке им је извео из раселине стене, учинио да им воде као реке теку. А они су му упорно грешили, пркосили Свевишњем у пустињи; у срцима кушали су Бога, извољевали тражећи храну. Приговарали су Богу и рекли: „Кадар ли је Бог да у пустињи простре трпезу?! Јесте, стену је ударио, потекла је вода и потоци се разлили. Али кадар ли је да нам да и храну, да свој народ месом снабде?“ Зато се Господ разјарио када је то чуо, па је пожар плануо на Јакова и гнев је букнуо на Израиљ; јер у Бога веровали нису, нису се поуздали да ће да их спасе. И он је заповедио облацима и отворио одгоре врата небеска, да их запљусне мана, даде им жито са неба да једу. И сви су јели хлеб моћника, обиље хране им је послао. Довео је источни ветар са небеса, донео је јужни ветар снагом својом. Месом их је ко прашином засуо и крилатим птицама као морским песком. Дао је да падају по њиховом табору, око њихових шатора. И они су јели, најели се до ситости, јер он им је дао како су жудели. Али још их жудња није прошла и још им је храна у устима била, када се гнев Божији дигао на њих. И он поби њихове најјаче и обори младиће Израиља. И поред тога опет су грешили, нису веровали његовим чудима. Узалудне дане им је прекратио и невољом наглом њихове године. А кад их је убијао, тражили су га и враћали се, за Богом чезнули. Тада би се присетили да им је Бог био стена, Бог Свевишњи њихов Откупитељ! Али би га устима варали и лагали језицима својим. Срцем му нису били одани, нису били верни његовом савезу. Ипак, он се смиловао, кривицу им опраштао и није их уништио. Упорно је суспрезао гнев свој, љутњу своју није подстицао. Сећао се да су тело, да су дах што испарава и што се не враћа.

Psalmi 78:1-39 Sveta Biblija (SRP1865)

Èuj, narode moj, nauk moj, prigni uho svoje k rijeèima usta mojih. Otvoram za prièu usta svoja, kazaæu stare pripovijetke. Što slušasmo i doznasmo, i što nam kazivaše oci naši, Neæemo zatajiti od djece njihove, naraštaju poznom javiæemo slavu Gospodnju i silu njegovu i èudesa koja je uèinio. Svjedoèanstvo podiže u Jakovu, i u Izrailju postavi zakon, koji dade ocima našim da ga predadu djeci svojoj; Da bi znao potonji naraštaj, djeca koja æe se roditi, pa i oni da bi kazivali svojoj djeci Da polažu na Boga nadanje svoje, i ne zaboravljaju djela Božijih, i zapovijesti njegove da drže; I da ne budu kao oci njihovi, rod nevaljao i uporan, rod koji ne bješe tvrd srcem svojim, niti vjeran Bogu duhom svojim. Sinovi Jefremovi naoružani, koji strijeljaju iz luka, vratiše se natrag, kad bijaše boj. Ne saèuvaše zavjeta Božijega, i po zakonu njegovu ne htješe hoditi. Zaboraviše djela njegova, i èudesa, koja im je pokazao, Kako pred ocima njihovijem uèini èudesa u zemlji Misirskoj, na polju Soanu; Razdvoji more, i provede ih, od vode naèini zid; I vodi ih danju oblakom, i svu noæ svijetlijem ognjem; Raskida stijene u pustinji, i poji ih kao iz velike bezdane; Izvodi potoke iz kamena, i vodi vodu rijekama. Ali oni još jednako griješiše njemu, i gnjeviše višnjega u pustinji. I kušaše Boga u srcu svom, ištuæi jela po volji svojoj, I vikaše na Boga, i rekoše: “može li Bog zgotoviti trpezu u pustinji? Evo! on udari u kamen, i poteèe voda, i rijeke ustadoše; može li i hljeba dati? hoæe li i mesa postaviti narodu svojemu?” Gospod èu i razljuti se, i oganj se razgorje na Jakova, i gnjev se podiže na Izrailja. Jer ne vjerovaše Bogu i ne uzdaše se u pomoæ njegovu. Tada zapovjedi oblacima odozgo, i otvori vrata nebeska, I pusti, te im podaždje mana za jelo, i hljeb nebeski dade im. Hljeba anðelskoga jeðaše èovjek; posla im jela do sitosti. Pusti nebom ustoku, i navede silom svojom jug; I kao prahom zasu ih mesom, i kao pijeskom morskim pticama krilatim; Pobaca ih sred okola njihova, oko šatora njihovijeh. I najedoše se i dade im što su željeli. Ali ih još i ne proðe želja, još bješe jelo u ustima njihovijem, Gnjev se Božji podiže na njih i pomori najjaèe meðu njima, i mladiæe u Izrailju pobi. Preko svega toga još griješiše, i ne vjerovaše èudesima njegovijem. I pusti, te dani njihovi prolaziše uzalud, i godine njihove u strahu. Kad ih ubijaše, onda pritjecahu k njemu, i obraæahu se i iskahu Boga; I pominjahu da je Bog obrana njihova, i višnji izbavitelj njihov. Laskahu mu ustima svojima, i jezikom svojim lagahu mu. A srce njihovo ne bješe njemu vjerno, i ne bijahu tvrdi u zavjetu njegovu. Ali on bješe milostiv, i pokrivaše grijeh, i ne pomori ih, èesto ustavljaše gnjev svoj, i ne podizaše sve jarosti svoje. Opominjaše se da su tijelo, vjetar, koji prolazi i ne vraæa se.