Чуј моје учење, народе,
почуј речи мојих уста.
Своја уста ћу отворити у причама,
објавити давне загонетке.
Оно што смо чули и сазнали,
оно што су нам наши очеви испричали,
нећемо крити од њихових унука.
Причаћемо следећем нараштају
о хвале достојним делима ГОСПОДЊИМ,
о његовој сили и чудима која учини.
Он установи прописе у Јакову
и постави Закон у Израелу,
за које заповеди нашим праоцима
да их својој деци обзнане,
да их сазна следећи нараштај,
деца која ће се тек родити,
која ће онда говорити својој деци
да се уздају у Бога
и не забораве Божија дела,
него да чувају његове заповести,
да не буду као њихови праоци –
нараштај бунтован и непокоран,
нараштај чије је срце непостојано
и који је духом неверан Богу.
Ефремовци, иако наоружани луком,
на дан битке окренуше леђа.
Нису се држали Божијег Савеза
и одбијали су да живе по његовом Закону.
Заборавили су његова дела
и чуда која им је показао.
Чудесна дела је учинио
наочиглед њиховим праоцима
у земљи египатској, у цоанском крају.
Море је раздвојио и кроз њега их провео,
учинио да воде стоје као бедем.
Дању их је водио облаком,
а сву ноћ светлошћу огња.
У пустињи је расколио стене
и напојио их водом обилном као океан.
Из хридине је извео потоке
и учинио да воде потеку као реке.
А они су и даље грешили против њега,
бунећи се против Свевишњега у пустињи.
Намерно су искушавали Бога
тражећи храну за којом су жудели.
Против Бога су говорили, питајући:
»Може ли Бог да простре трпезу у пустињи?
Ето, стену је ударио, да вода потече,
и набујали потоци теку.
А може ли дати и хлеба?
Може ли свом народу да набави меса?«
Кад их је Бог чуо, разјари се.
Огањ плану против Јакова,
гнев се диже против Израела,
јер нису веровали Богу
ни уздали се у његово спасење.
Он заповеди облацима на небу
и отвори двери небеске,
па просу ману као кишу, да народ једе;
даде им жита са неба.
Човек је јео хлеб анђела.
Он им посла хране да једу досита.
Он с небеса пусти источни ветар
и својом силом јужни ветар доведе,
па као кишу просу на њих меса као прашине,
крилатих птица као морског песка.
Он учини да им попадају сред табора,
свуд уоколо њихових шатора.
И они су јели док се добро не наједоше,
јер им је дао оно за чим су жудели.
А док их још није прошла жеља,
док им је храна још била у устима,
Божији гнев се диже на њих.
Он поби најснажније међу њима
и покоси младиће Израелове.
А они су ипак и даље грешили
и нису веровали упркос чудима.
Зато им оконча дане у једном даху
и њихове године ужасом изненадним.
Кад год би их Бог убијао, тражили би га
и опет му се свесрдно враћали –
сетили би се да је Бог њихова Стена,
Бог Свевишњи њихов Откупитељ.
А онда би га опет варали устима
и лагали га језиком.
Нису му били одани срцем,
ни верни његовом Савезу.
А он, самилостан, праштао би им грех
и не би их затро.
Много је пута суспрезао гнев
и није будио сву своју јарост.
Јер, сетио би се да су само тело,
ветар који прође и више се не враћа.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
