Псалми 78
78
Божје старање у прошлости
1Асафова поучна песма.
Послушај, народе мој, поуку моју!
Пригни уво к речи уста мојих!
2Отворићу уста своја за поуку
објавићу тајне из давнина.
3Оно што чусмо и дознасмо,
што нам казиваху оци наши,
4то нећемо деци њиховој затајити.
Предаћемо будућем нараштају
славу и силу Господњу
и чудеса која учини.
5Сведочанство постави у Јакову,
закон заснова у Израиљу,
за који заповеди оцима нашим
да деци својој предају.
6Тако би сазнао будући нараштај
и деца која ће се родити,
да и они својој деци казују,
7да положе у Бога надање своје,
да не заборављају дела Божја,
већ да испуњавају заповести његове.
8Да не буду као очеви њихови,
нараштај пркосан и непослушан
и духом својим Богу неверан.
9Синови Јефремови, ратници с луковима,
у дан битке окренуше леђа.
10Божји савез нису сачували
и не хтедоше ићи по закону његовом.
11Заборавише дела његова
и чудеса која им показа.
12Пред оцима њиховим чуда је чинио
у земљи египатској, у пољу соанском.
13Море раздели и њих проведе,
а вода је као насип стајала.
14Дању их је водио облаком,
а сву ноћ огњем сјајним.
15У пустињи стену расцепи
и напоји их обилно, као из извора.
16Из стене потоке изведе
и вода као река потече.
17Међутим, они су и даље грешили њему
и у пустињи су Свевишњем пркосили.
18Кушали су Бога у срцима својим
и из похлепе храну тражили.
19Викали су Богу и говорили:
„Може ли Бог за столом
да припреми храну у пустињи?”
20И, ето, он у стену удари,
вода потече и реке се разлише!
„Може ли хлеба дати
и месо припремити народу свом?”
21Господ то зачу, огањ се на Јакова распламса
и гнев се на Израиља разбукта.
22Они Богу нису веровали,
нити се у спасење његово уздали.
23Тада он одгоре облацима заповеди,
отвори бране небеске
24и пусти на њих ману за јело,
даде им храну небеску.
25Хлеб анђеоски човек је јео,
хране им је давао изобилно.
26Он на небу покрену ветар источни
и силом својом доведе ветар јужни.
27Као прахом засу их месом
и као песком морским птицама крилатим.
28Падоше посред збора њиховог
и око шатора њихових.
29Они једоше и наситише се веома
и даде им шта су желели.
30Још нису били задовољили похлепу
и још је јело било у устима њиховим
31кад се гнев Божји распали на њих,
помори најсилније међу њима
и младиће израиљске поби.
32И поред тога, они су грешили и даље
и нису веровали чудесним делима његовим.
33Он учини празним дане њихове,
а године њихове страшним.
34Кад их је убијао, онда су га тражили,
враћали су се и обраћали Богу.
35Сећали су се да је Бог утврђење њихово
и Бог Свевишњи искупитељ њихов.
36Међутим, они су га обмањивали устима својим
и лагала га језиком својим.
37Срце њихово није припадало њему,
нити су били верни савезу његовом.
38Он је милостив био, грехе им праштао
и није их уништио.
Често је задржавао гнев свој
да не би плануо свом јарошћу својом.
39Сећао се да су они тело,
ветар који пролази и не враћа се.
40Колико су му пута пркосили у пустињи
и вређали у пустоши!
41Изнова су Бога искушавали
и жалостили свеца Израиљевог.
42Нису се сећали руке његове,
дана кад их је од непријатеља избавио,
43ни чудеса његових у Египту,
нити дела његових у пољу соанском.
44Претворио је у крв реке и потоке њихове,
тако да нису могли да пију.
45Послао је на њих обаде да их боду
и жабе да их море.
46Летину њихову предаде скакавцу
и муку њихову штеточинама.
47Винограде им поби градом,
а смокве њихове сланом.
48Стоку њихову предаде граду
и стада њихова муњама.
49Сручи на њих жесток гнев свој,
јарост, срџбу и невољу,
те веснике невоља.
50Поравна стазу гневу своме,
не поштеди им душе од смрти
и животе њихове предаде куги.
51Поби све прворођене у Египту,
првенце у шаторима Хамовим.
52Затим као овце поведе народ свој
и водио га је као стадо кроз пустињу.
53Водио их је поуздано, тако да се они нису бојали,
а непријатеље њихове прекри море.
54Потом их доведе до свете границе своје,
на ову гору, коју освоји десница његова.
55Истера пред њима варваре,
мером им наследство раздели
и у шаторе њихове насели племена Израиљева.
56Међутим, они су искушавали и гневили Бога Свевишњег
и нису држали заповести његове.
57Отидоше и изневерише као очеви њихови,
затајише као лук непоуздан.
58Расрдише га узвишицама својим
и изазваше љубомору киповима својим.
59Бог чу то, разгневи се
и снажно одбаци Израиљ.
60Он напусти боравиште своје у Силому,
шатор у којем је с људима боравио.
61Предаде у ропство снагу своју
и у руке непријатеља славу своју.
62Предаде мачу народ свој,
разгневи се на наслеђе своје.
63Младиће његове прогута огањ
и девицама његовим не запеваше песму свадбену.
64Свештеници његови падоше од мача,
не заплакаше удовице њихове.
65Тада се, као после сна, пробуди Господ,
као јунак који се вина напојио.
66Он с леђа поби непријатеље своје,
зададе им срамоту вечну.
67Тада одбаци шатор Јосифов
и не изабра племе Јефремово,
68него изабра племе Јудино
и гору Сион, која му омили.
69Он сагради светилиште своје до неба високо,
као земљу утврди га довека.
70Потом изабра Давида, слугу свога,
изведе га из торова овчијих.
71Узе га од оваца дојилица
да напаса народ његов, Јакова
и Израиљ, наслеђе своје.
72Он их је напасао срцем чистим
и водио их вештином руку својих.
Trenutno izabrano:
Псалми 78: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije