Послушај, народе мој, поуку моју!
Пригни уво к речи уста мојих!
Отворићу уста своја за поуку
објавићу тајне из давнина.
Оно што чусмо и дознасмо,
што нам казиваху оци наши,
то нећемо деци њиховој затајити.
Предаћемо будућем нараштају
славу и силу Господњу
и чудеса која учини.
Сведочанство постави у Јакову,
закон заснова у Израиљу,
за који заповеди оцима нашим
да деци својој предају.
Тако би сазнао будући нараштај
и деца која ће се родити,
да и они својој деци казују,
да положе у Бога надање своје,
да не заборављају дела Божја,
већ да испуњавају заповести његове.
Да не буду као очеви њихови,
нараштај пркосан и непослушан
и духом својим Богу неверан.
Синови Јефремови, ратници с луковима,
у дан битке окренуше леђа.
Божји савез нису сачували
и не хтедоше ићи по закону његовом.
Заборавише дела његова
и чудеса која им показа.
Пред оцима њиховим чуда је чинио
у земљи египатској, у пољу соанском.
Море раздели и њих проведе,
а вода је као насип стајала.
Дању их је водио облаком,
а сву ноћ огњем сјајним.
У пустињи стену расцепи
и напоји их обилно, као из извора.
Из стене потоке изведе
и вода као река потече.
Међутим, они су и даље грешили њему
и у пустињи су Свевишњем пркосили.
Кушали су Бога у срцима својим
и из похлепе храну тражили.
Викали су Богу и говорили:
„Може ли Бог за столом
да припреми храну у пустињи?”
И, ето, он у стену удари,
вода потече и реке се разлише!
„Може ли хлеба дати
и месо припремити народу свом?”
Господ то зачу, огањ се на Јакова распламса
и гнев се на Израиља разбукта.
Они Богу нису веровали,
нити се у спасење његово уздали.
Тада он одгоре облацима заповеди,
отвори бране небеске
и пусти на њих ману за јело,
даде им храну небеску.
Хлеб анђеоски човек је јео,
хране им је давао изобилно.
Он на небу покрену ветар источни
и силом својом доведе ветар јужни.
Као прахом засу их месом
и као песком морским птицама крилатим.
Падоше посред збора њиховог
и око шатора њихових.
Они једоше и наситише се веома
и даде им шта су желели.
Још нису били задовољили похлепу
и још је јело било у устима њиховим
кад се гнев Божји распали на њих,
помори најсилније међу њима
и младиће израиљске поби.
И поред тога, они су грешили и даље
и нису веровали чудесним делима његовим.
Он учини празним дане њихове,
а године њихове страшним.
Кад их је убијао, онда су га тражили,
враћали су се и обраћали Богу.
Сећали су се да је Бог утврђење њихово
и Бог Свевишњи искупитељ њихов.
Међутим, они су га обмањивали устима својим
и лагала га језиком својим.
Срце њихово није припадало њему,
нити су били верни савезу његовом.
Он је милостив био, грехе им праштао
и није их уништио.
Често је задржавао гнев свој
да не би плануо свом јарошћу својом.
Сећао се да су они тело,
ветар који пролази и не враћа се.
Bible App
Bible App for Kids
