Psalmi 119:57-112
Psalmi 119:57-112 Novi srpski prevod (NSPL)
Ja imam Gospoda, odlučan sam da reč tvoju držim. Preklinjem te celim srcem svojim, milostivo daj mi što si obećao. Puteve svoje ispitujem, propisima tvojim korake usmeravam svoje. Žurim, ne oklevam da zapovesti tvoje držim. Obmotaše me užad zlikovačka, ali Zakon tvoj ne zaboravljam. Usred noći podižem se da ti zahvaljujem zbog tvojih pravednih sudova. Prijatelj sam bogobojaznih, onih što ti odredbe čuvaju. O, Gospode, milosti je tvoje puna zemlja! Pouči me svojim uredbama. O, Gospode, činiš dobro sluzi tvome, kako si i obećao! Nauči me da dobro sudim i shvatam, jer zapovestima tvojim verujem. Lutao sam pre stradanja svoga, a sada se držim tvoje reči. Ti si dobar, dobročinitelj si; pouči me uredbama svojim. Lažima me blate osioni, a ja se svim srcem odredaba tvojih držim. Srce im je zadriglo, skorelo, a ja u tvom Zakonu uživam. Korisno je kad se mučim da bih tvoje uredbe shvatio. Bolji mi je Zakon što si objavio od hiljada zlatnika i srebrnjaka. Tvoje su me ruke sačinile, stvorile me; razboritost daj mi da naučim zapovesti tvoje. Neka me vide bogobojazni, pa neka se obraduju, jer se tvojoj reči nadam. Gospode, znam da su sudovi tvoji pravedni, da me koriš jer me voliš. Milost tvoja neka me uteši, kao što si obećao svome sluzi. Neka mi dođe milosrđe tvoje, da oživim, jer je Zakon tvoj meni uživanje. Osioni neka se postide za klevetu kojom me kleveću, a ja mislim na odredbe tvoje. Bogobojazni neka mi pristupe, oni koji znaju za tvoje propise. Nek mi srce besprekorno bude prema tvojim uredbama, tako da se ne zastidim. Duša moja kopni za tvojim spasenjem, jer reč tvoju iščekujem. Oči moje sahnu da mi se obratiš, govorim: „Kada ćeš me utešiti?“ Postao sam ko mešina nadimljena, uredbe tvoje ne dam zaboravu. Koliko je dana sluzi tvom ostalo? Kad ćeš sudu da privedeš moje tlačitelje? Bahati mi iskopaše jame, ti što nisu po Zakonu tvome. Svaka ti je zapovest istina, pomozi mi jer me gone zabludama. Skoro su me sa zemlje zbrisali, a ja tvoje odredbe ne odbacujem. Milošću me svojom živoga sačuvaj da održim tvojih usta svedočanstvo. O, Gospode, večna je reč tvoja, na nebesima je učvršćena! Od roda do roda je vernost tvoja, ti si zemlju osnovao i ona je postojana. Po odlukama tvojim i danas stoji, jer tebi služi sve što postoji. Da mi tvoj Zakon uteha nije bio, propao bih u nevolji svojoj. Doveka pamtim odredbe tvoje, jer me one u životu drže. Ja pripadam tebi, spasi me, jer odredbe tvoje tražim! Zlikovci vrebaju da me ubiju, a ja propise tvoje pažljivo razmatram. Svemu savršenom video sam kraja, alʼ širini tvoje zapovesti kraja nema. Kako volim Zakon tvoj! Od jutra do sutra razmišljam o njemu. Zapovest me tvoja mudrijim čini od dušmana mojih, jer doveka pripada mi. Bolje rasuđujem od svih svojih učitelja, jer razmišljam o propisima tvojim. Od staraca umniji sam, jer razmatram odredbe tvoje. Od svake zle staze čuvam stope svoje da bih reč tvoju mogao da držim. Od pravila tvojih ja se ne okrećem jer si ti sam mene poučio. Kako je slatka reč tvoja nepcu mome, od meda je slađa ustima mojim! Razborit sam od odredaba tvojih i zato mrzim svaku lažnu stazu. Mojoj nozi tvoja reč je lampa i svetlo za moju stazu. Zakleo sam se, obavezujem se: držaću se tvojih pravednih sudova. Mnogo sam stradao, Gospode, po svojoj me reči ti oživi. Dobrovoljnu žrtvu usta mojih primi, molim te, Gospode; pouči me tvojim pravilima. Glava moja stalno je u torbi ali Zakon tvoj ne zaboravljam. Zlotvori mi klopku postavljaju ali ja ne skrećem s tvojih odredaba. Doveka sam nasledio propise tvoje, jer su oni radost mome srcu. Predao sam srce svoje da uredbe tvoje izvršava, za vekove i do kraja.
Psalmi 119:57-112 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Ја рекох: „Наследство моје је, Господе, да чувам речи твоје.” Свим срцем преклињем лице твоје, смилуј ми се, по речи својој. Размишљам о путевима својим и усмерио сам ноге своје према сведочанствима твојим. Хтео сам и нисам оклевао да чувам заповести твоје. Окружују ме мреже зликовачке, али нисам заборавио закон твој. У поноћ устајем да те славим због праведних одлука твојих. Пријатељ сам свима који те се боје и који чувају прописе твоје. Пуна је земља милости твоје, Господе, научи ме наредбама својим. Учинио си добро слуги своме, Господе, по речи својој. Научи ме доброј разборитости и знању јер верујем заповестима твојим. Лутао сам пре страдања свога, али сада чувам реч твоју. Ти си добар и добра чиниш, поучи ме наредбама твојим. Охоли смишљају лажи против мене, а ја се свим срцем држим заповести твојих. Неосетљиво је као лој срце њихово, а ја уживам у закону твоме. Добро је што страдам, да бих схватио заповести твоје. Милији ми је закон уста твојих него хиљаде златника и сребрника. Створиле су ме и саздале руке твоје, просветли ме да се научим заповестима твојим. Они који се тебе боје гледају ме и радују се јер се уздам у реч твоју. Знао сам, Господе, да су праведне одлуке твоје и да си ме с правом прекоревао. Нека ме теши милост твоја као што си обећао слуги своме. Нека дође на мене милосрђе твоје да бих живео јер уживам у закону твоме. Нека се постиде охоли који ме без разлога муче, а ја размишљам о наредбама твојим. Нека ми приђу они који те се боје и који знају сведочанства твоја. Нека ми срце моје чисто буде у наредбама твојим да се не бих постидео. Душа моја жуди за спасењем твојим, уздам се у реч твоју. Очи моје жуде за речима твојим и говорим: „Када ћеш ме утешити?” Постадох као мех у диму, али нисам заборавио наредбе твоје. Колико је дана слуги твоме? Када ћеш судити прогонитељима мојим? Охоли ми ископаше јаму, они који нису по закону твоме. Истините су све заповести твоје. Без разлога ме прогоне, помози ми! Умало ме не истребише са земље, али ја не напустих наредбе твоје. Оживи ме по милости својој, а ја ћу чувати сведочанства твоја. Довека је реч твоја, Господе, постојана као небеса. Од колена до колена је истина твоја, земљу си учврстио да стоји. По твојим наредбама данас стоји јер све теби служи. Да твој закон није весеље моје, пропао бих у невољи својој. Наредбе твоје нећу заборавити довека, њима ме ти оживљујеш. Теби припадам, спаси ме, јер сам тражио заповести твоје. Зликовци вребају да ме униште, али ја пазим на прописе твоје. На свему савршеном границу видим, али је бескрајна заповест твоја. О, како сам заволео закон твој! По цео дан размишљам о њему. Заповест твоја ме чини мудријим од непријатеља мојих јер је она уз мене стално. Постадох мудрији од свих учитеља својих јер размишљам о сведочанствима твојим. Мудрији сам и од стараца јер сам чувао наредбе твоје. Од свих злих путева заустављам ноге своје да бих сачувао речи твоје. Не одступам од одлука твојих јер си ме ти тако научио. Како су слатке непцу моме речи твоје, више од меда устима мојим. Уразумих се од заповести твојих и зато мрзим све стазе лажне. Светиљка је нози мојој реч твоја и видело стази мојој. Заклео сам се, и то ћу одржати, да ћу чувати праведне одлуке твоје. Потиштен сам веома, Господе, оживи ме речју својом. Господе, прими приносе уста мојих и научи ме одлукама својим. Живот мој је на измаку стално, али не заборављам закон твој. Зликовци су ми замку поставили, али не одступам од заповести твојих. Сведочанства твоја су ми стално наслеђе јер она веселе срце моје. Пригнуо сам срце своје да врши наредбе твоје увек и до краја.
Psalmi 119:57-112 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Ти си мој део, ГОСПОДЕ; обећао сам да ћу се твојих речи држати. Свим својим срцем те преклињем: смилуј ми се као што си обећао. Размислио сам о свом животу и твојим прописима се вратио. Хитам и не оклевам да се твојих заповести држим. Иако опаки око мене постављају замке, твој Закон нећу заборавити. У поноћ устајем да ти захвалим због твојих закона праведних. Друг сам свима који те се боје и онима који се твојих налога држе. Пуна је земља твоје љубави, ГОСПОДЕ. Својим уредбама ме научи. Учини добро мени, твоме слузи, ГОСПОДЕ, као што си обећао. Научи ме добром расуђивању и знању, јер се у твоје заповести уздам. Пре него што ме снашао јад, застрањивао сам, али сада се твоје речи држим. Ти си добар и чиниш добро. Својим уредбама ме научи. Бахати ме изблатише лажима, али ја се свим срцем твојих налога држим. Срце им је окорело и бешћутно, а ја у твом Закону уживам. Добро је што ме снашао јад, да бих твоје уредбе научио. Вреднији ми је Закон из твојих уста него хиљаде златника и сребрњака. Твоје руке су ме начиниле и обликовале. Умности ми дај да твоје заповести научим. Нека ме виде они који те се боје, да се обрадују што у твоју реч полажем наду. Знам, ГОСПОДЕ, да су твоји закони праведни и да си ме због своје верности ударио јадом. Нека ме твоја љубав теши као што си обећао своме слузи. Нека твоја самилост стигне до мене, јер у твом Закону уживам. Нека се бахати постиде што су ме лажно оптужили, а ја ћу о твојим налозима размишљати. Нека ми се приклоне који те се боје и који твоје прописе знају. Нека ми срце буде беспрекорно по твојим уредбама, да се не постидим. Душа ми гине за твојим спасењем, у твоју реч полажем наду. Очи ми ишчилеше твоје обећање чекајући. Питам: »Кад ћеш ме утешити?« Иако постадох као мешина смежурана од дима, твоје уредбе нисам заборавио. Колико је дана преостало твом слузи? Кад ћеш судити мојим гонитељима? Бахати за мене копају јаме твом Закону пркосећи. Поуздане су све твоје заповести. Помози ми, јер ме лажима прогоне. Умало ме не докрајчише на земљи, али твоје налоге не оставих. Живот ми сачувај због своје љубави, и држаћу се прописа које си изрекао. Твоја реч, ГОСПОДЕ, довека чврсто стоји на небесима, твоја верност кроз сва поколења. Земљу си учврстио, и она стоји; све и данас стоји по твојим законима, јер све теби служи. Да у твом Закону нисам уживао, пропао бих у свом јаду. Нећу заборавити твоје налоге довека, јер си ми њима сачувао живот. Твој сам – спаси ме! Јер, твојим налозима сам се окренуо. Опаки чекају да ме униште, а ја хоћу твоје прописе да разумем. Сваком савршенству видим границу, али твоје заповести немају међа. О, како волим твој Закон! О њему поваздан размишљам. Твоје ме заповести чине мудријим од мојих непријатеља, јер су стално са мном. Разборитији сам од свих својих учитеља, јер о твојим прописима размишљам. Разумем више од старешина, јер се твојим налозима покоравам. Ноге чувам од сваке зле стазе, да бих се твоје речи држао. Не застрањујем од твојих закона, јер ти си ме поучио. Како су ми твоје речи слатке непцу, од меда слађе мојим устима! Умност стичем преко твојих налога; зато мрзим сваку лажну стазу. Твоја реч је светиљка мојим ногама и светлост мојој стази. Заклех се и при томе остајем: држаћу се твојих праведних закона. Толико сам препатио, ГОСПОДЕ. Живот ми сачувај као што си обећао. Прими жртве драговољне из мојих уста, ГОСПОДЕ, и својим ме законима научи. Иако живот стално излажем опасности, твој Закон не заборављам. Опаки ми поставише замку, али од твојих налога не одступам. Твоји прописи моје су наследство довека, они су радост мога срца. У срцу сам одлучио да увек твоје уредбе извршавам до краја.
Psalmi 119:57-112 Novi srpski prevod (NSPL)
Ja imam Gospoda, odlučan sam da reč tvoju držim. Preklinjem te celim srcem svojim, milostivo daj mi što si obećao. Puteve svoje ispitujem, propisima tvojim korake usmeravam svoje. Žurim, ne oklevam da zapovesti tvoje držim. Obmotaše me užad zlikovačka, ali Zakon tvoj ne zaboravljam. Usred noći podižem se da ti zahvaljujem zbog tvojih pravednih sudova. Prijatelj sam bogobojaznih, onih što ti odredbe čuvaju. O, Gospode, milosti je tvoje puna zemlja! Pouči me svojim uredbama. O, Gospode, činiš dobro sluzi tvome, kako si i obećao! Nauči me da dobro sudim i shvatam, jer zapovestima tvojim verujem. Lutao sam pre stradanja svoga, a sada se držim tvoje reči. Ti si dobar, dobročinitelj si; pouči me uredbama svojim. Lažima me blate osioni, a ja se svim srcem odredaba tvojih držim. Srce im je zadriglo, skorelo, a ja u tvom Zakonu uživam. Korisno je kad se mučim da bih tvoje uredbe shvatio. Bolji mi je Zakon što si objavio od hiljada zlatnika i srebrnjaka. Tvoje su me ruke sačinile, stvorile me; razboritost daj mi da naučim zapovesti tvoje. Neka me vide bogobojazni, pa neka se obraduju, jer se tvojoj reči nadam. Gospode, znam da su sudovi tvoji pravedni, da me koriš jer me voliš. Milost tvoja neka me uteši, kao što si obećao svome sluzi. Neka mi dođe milosrđe tvoje, da oživim, jer je Zakon tvoj meni uživanje. Osioni neka se postide za klevetu kojom me kleveću, a ja mislim na odredbe tvoje. Bogobojazni neka mi pristupe, oni koji znaju za tvoje propise. Nek mi srce besprekorno bude prema tvojim uredbama, tako da se ne zastidim. Duša moja kopni za tvojim spasenjem, jer reč tvoju iščekujem. Oči moje sahnu da mi se obratiš, govorim: „Kada ćeš me utešiti?“ Postao sam ko mešina nadimljena, uredbe tvoje ne dam zaboravu. Koliko je dana sluzi tvom ostalo? Kad ćeš sudu da privedeš moje tlačitelje? Bahati mi iskopaše jame, ti što nisu po Zakonu tvome. Svaka ti je zapovest istina, pomozi mi jer me gone zabludama. Skoro su me sa zemlje zbrisali, a ja tvoje odredbe ne odbacujem. Milošću me svojom živoga sačuvaj da održim tvojih usta svedočanstvo. O, Gospode, večna je reč tvoja, na nebesima je učvršćena! Od roda do roda je vernost tvoja, ti si zemlju osnovao i ona je postojana. Po odlukama tvojim i danas stoji, jer tebi služi sve što postoji. Da mi tvoj Zakon uteha nije bio, propao bih u nevolji svojoj. Doveka pamtim odredbe tvoje, jer me one u životu drže. Ja pripadam tebi, spasi me, jer odredbe tvoje tražim! Zlikovci vrebaju da me ubiju, a ja propise tvoje pažljivo razmatram. Svemu savršenom video sam kraja, alʼ širini tvoje zapovesti kraja nema. Kako volim Zakon tvoj! Od jutra do sutra razmišljam o njemu. Zapovest me tvoja mudrijim čini od dušmana mojih, jer doveka pripada mi. Bolje rasuđujem od svih svojih učitelja, jer razmišljam o propisima tvojim. Od staraca umniji sam, jer razmatram odredbe tvoje. Od svake zle staze čuvam stope svoje da bih reč tvoju mogao da držim. Od pravila tvojih ja se ne okrećem jer si ti sam mene poučio. Kako je slatka reč tvoja nepcu mome, od meda je slađa ustima mojim! Razborit sam od odredaba tvojih i zato mrzim svaku lažnu stazu. Mojoj nozi tvoja reč je lampa i svetlo za moju stazu. Zakleo sam se, obavezujem se: držaću se tvojih pravednih sudova. Mnogo sam stradao, Gospode, po svojoj me reči ti oživi. Dobrovoljnu žrtvu usta mojih primi, molim te, Gospode; pouči me tvojim pravilima. Glava moja stalno je u torbi ali Zakon tvoj ne zaboravljam. Zlotvori mi klopku postavljaju ali ja ne skrećem s tvojih odredaba. Doveka sam nasledio propise tvoje, jer su oni radost mome srcu. Predao sam srce svoje da uredbe tvoje izvršava, za vekove i do kraja.
Psalmi 119:57-112 Нови српски превод (NSP)
Ја имам Господа, одлучан сам да реч твоју држим. Преклињем те целим срцем својим, милостиво дај ми што си обећао. Путеве своје испитујем, прописима твојим кораке усмеравам своје. Журим, не оклевам да заповести твоје држим. Обмоташе ме ужад зликовачка, али Закон твој не заборављам. Усред ноћи подижем се да ти захваљујем због твојих праведних судова. Пријатељ сам богобојазних, оних што ти одредбе чувају. О, Господе, милости је твоје пуна земља! Поучи ме својим уредбама. О, Господе, чиниш добро слузи твоме, како си и обећао! Научи ме да добро судим и схватам, јер заповестима твојим верујем. Лутао сам пре страдања свога, а сада се држим твоје речи. Ти си добар, доброчинитељ си; поучи ме уредбама својим. Лажима ме блате осиони, а ја се свим срцем одредаба твојих држим. Срце им је задригло, скорело, а ја у твом Закону уживам. Корисно је кад се мучим да бих твоје уредбе схватио. Бољи ми је Закон што си објавио од хиљада златника и сребрњака. Твоје су ме руке сачиниле, створиле ме; разборитост дај ми да научим заповести твоје. Нека ме виде богобојазни, па нека се обрадују, јер се твојој речи надам. Господе, знам да су судови твоји праведни, да ме кориш јер ме волиш. Милост твоја нека ме утеши, као што си обећао своме слузи. Нека ми дође милосрђе твоје, да оживим, јер је Закон твој мени уживање. Осиони нека се постиде за клевету којом ме клевећу, а ја мислим на одредбе твоје. Богобојазни нека ми приступе, они који знају за твоје прописе. Нек ми срце беспрекорно буде према твојим уредбама, тако да се не застидим. Душа моја копни за твојим спасењем, јер реч твоју ишчекујем. Очи моје сахну да ми се обратиш, говорим: „Када ћеш ме утешити?“ Постао сам ко мешина надимљена, уредбе твоје не дам забораву. Колико је дана слузи твом остало? Кад ћеш суду да приведеш моје тлачитеље? Бахати ми ископаше јаме, ти што нису по Закону твоме. Свака ти је заповест истина, помози ми јер ме гоне заблудама. Скоро су ме са земље збрисали, а ја твоје одредбе не одбацујем. Милошћу ме својом живога сачувај да одржим твојих уста сведочанство. О, Господе, вечна је реч твоја, на небесима је учвршћена! Од рода до рода је верност твоја, ти си земљу основао и она је постојана. По одлукама твојим и данас стоји, јер теби служи све што постоји. Да ми твој Закон утеха није био, пропао бих у невољи својој. Довека памтим одредбе твоје, јер ме оне у животу држе. Ја припадам теби, спаси ме, јер одредбе твоје тражим! Зликовци вребају да ме убију, а ја прописе твоје пажљиво разматрам. Свему савршеном видео сам краја, ал’ ширини твоје заповести краја нема. Како волим Закон твој! Од јутра до сутра размишљам о њему. Заповест ме твоја мудријим чини од душмана мојих, јер довека припада ми. Боље расуђујем од свих својих учитеља, јер размишљам о прописима твојим. Од стараца умнији сам, јер разматрам одредбе твоје. Од сваке зле стазе чувам стопе своје да бих реч твоју могао да држим. Од правила твојих ја се не окрећем јер си ти сам мене поучио. Како је слатка реч твоја непцу моме, од меда је слађа устима мојим! Разборит сам од одредаба твојих и зато мрзим сваку лажну стазу. Мојој нози твоја реч је лампа и светло за моју стазу. Заклео сам се, обавезујем се: држаћу се твојих праведних судова. Много сам страдао, Господе, по својој ме речи ти оживи. Добровољну жртву уста мојих прими, молим те, Господе; поучи ме твојим правилима. Глава моја стално је у торби али Закон твој не заборављам. Злотвори ми клопку постављају али ја не скрећем с твојих одредаба. Довека сам наследио прописе твоје, јер су они радост моме срцу. Предао сам срце своје да уредбе твоје извршава, за векове и до краја.
Psalmi 119:57-112 Sveta Biblija (SRP1865)
Dio moj ti si, Gospode; naumio sam èuvati rijeèi tvoje. Molim ti se iz svega srca, smiluj se na me po rijeèi svojoj. Razmatram putove svoje, i obraæam noge svoje k otkrivenjima tvojim. Hitim, i ne zatežem se èuvati zapovijesti tvoje. Mreže bezbožnièke opkoliše me, ali zakona tvojega ne zaboravljam. U po noæi ustajem da te slavim za pravedne sudove tvoje. U zajednici sam sa svima koji se tebe boje i koji èuvaju zapovijesti tvoje. Dobrote je tvoje, Gospode, puna sva zemlja; naredbama svojim nauèi me. Uèinio si dobro sluzi svojemu, Gospode, po rijeèi svojoj. Dobroj misli i znanju nauèi me, jer zapovijestima tvojim vjerujem. Prije stradanja svojega lutah, a sad èuvam rijeè tvoju. Ti si dobar, i dobro èiniš; nauèi me naredbama svojim. Oholi pletu na mene laž, ali se ja svijem srcem držim zapovijesti tvojih. Zadriglo je srce njihovo kao salo, a ja se tješim zakonom tvojim. Dobro mi je što stradam, da se nauèim naredbama tvojim. Miliji mi je zakon usta tvojih nego tisuæe zlata i srebra. Ruke tvoje stvorile su me i naèinile me; urazumi me, i nauèiæu se zapovijestima tvojim. Koji se tebe boje, vidjeæe me, i radovaæe se što se uzdam u tvoju rijeè. Znam da su sudovi tvoji, Gospode, pravedni, i po pravdi me karaš. Neka bude dobrota tvoja utjeha moja, kao što si rekao sluzi svojemu. Neka doðe k meni milosrðe tvoje, i oživim; jer je zakon tvoj utjeha moja. Nek se postide oholi; jer me bez krivice oboriše. Ja razmišljam o zapovijestima tvojim. Nek se obrate k meni koji se tebe boje, i koji znadu otkrivenja tvoja. Srce moje neka bude savršeno u naredbama tvojim, da se ne postidim. Èezne duša moja za spasenjem tvojim, rijeè tvoju èekam. Èeznu oèi moje za rijeèju tvojom; govorim: kad æeš me utješiti? Postadoh kao mijeh u dimu, ali tvojih naredaba ne zaboravih. Koliko æe biti dana sluge tvojega? Kad æeš suditi onima koji me gone? Oholi iskopaše mi jamu nasuprot zakonu tvojemu. Sve su zapovijesti tvoje istina; bez krivice me gone, pomozi mi. Umalo me ne ubiše na zemlji, ali ja ne ostavljam zapovijesti tvojih. Po milosti svojoj oživi me, i èuvaæu otkrivenja usta tvojih. Dovijeka je, Gospode, rijeè tvoja utvrðena na nebesima, Od koljena do koljena istina tvoja; ti si postavio zemlju, i stoji. Po tvojoj naredbi sve stoji sad; jer sve služi tebi. Da nije zakon tvoj bio utjeha moja, poginuo bih u nevolji svojoj. Zapovijesti tvojih neæu zaboraviti dovijeka, jer me njima oživljavaš. Ja sam tvoj, pomozi mi, jer tražim zapovijesti tvoje. Bezbožnici gledaju da me ubiju; a ja razmišljam o tvojim otkrivenjima. Svemu savršenome vidjeh kraj; ali je zapovijest tvoja veoma široka. Kako ljubim zakon tvoj! Vas dan mislim o njemu. Zapovijest tvoja èini me mudrijega od neprijatelja mojih; jer je sa mnom uvijek. Razumniji postah od svijeh uèitelja svojih; jer razmišljam o tvojim otkrivenjima. Mudriji sam od staraca; jer zapovijesti tvoje èuvam. Od svakoga zloga puta zaustavljam noge svoje, da bih èuvao rijeè tvoju. Od naredaba tvojih ne otstupam; jer si me ti nauèio. Kako su slatke jeziku mojemu rijeèi tvoje, slaðe od meda ustima mojima! Od zapovijesti tvojih postadoh razuman; toga radi mrzim na svaki put lažni. Rijeè je tvoja žižak nozi mojoj, i vidjelo stazi mojoj. Zakleh se da æu èuvati naredbe pravde tvoje, i izvršiæu. Poništen sam veoma, Gospode, oživi me po rijeèi svojoj. Neka ti bude ugodna, Gospode, dobrovoljna žrtva usta mojih, i sudovima svojim nauèi me. Duša je moja u ruci mojoj neprestano u nevolji; ali zakona tvojega ne zaboravljam. Bezbožnici su mi metnuli zamku; ali od zapovijesti tvojih ne zastranih. Prisvojih otkrivenja tvoja zavavijek; jer su radost srcu mojemu. Privolio sam srce svoje da tvori naredbe tvoje navijek, do kraja.