Псалми 119:57-112

Ја имам Господа, одлучан сам да реч твоју држим. Преклињем те целим срцем својим, милостиво дај ми што си обећао. Путеве своје испитујем, прописима твојим кораке усмеравам своје. Журим, не оклевам да заповести твоје држим. Обмоташе ме ужад зликовачка, али Закон твој не заборављам. Усред ноћи подижем се да ти захваљујем због твојих праведних судова. Пријатељ сам богобојазних, оних што ти одредбе чувају. О, Господе, милости је твоје пуна земља! Поучи ме својим уредбама. О, Господе, чиниш добро слузи твоме, како си и обећао! Научи ме да добро судим и схватам, јер заповестима твојим верујем. Лутао сам пре страдања свога, а сада се држим твоје речи. Ти си добар, доброчинитељ си; поучи ме уредбама својим. Лажима ме блате осиони, а ја се свим срцем одредаба твојих држим. Срце им је задригло, скорело, а ја у твом Закону уживам. Корисно је кад се мучим да бих твоје уредбе схватио. Бољи ми је Закон што си објавио од хиљада златника и сребрњака. Твоје су ме руке сачиниле, створиле ме; разборитост дај ми да научим заповести твоје. Нека ме виде богобојазни, па нека се обрадују, јер се твојој речи надам. Господе, знам да су судови твоји праведни, да ме кориш јер ме волиш. Милост твоја нека ме утеши, као што си обећао своме слузи. Нека ми дође милосрђе твоје, да оживим, јер је Закон твој мени уживање. Осиони нека се постиде за клевету којом ме клевећу, а ја мислим на одредбе твоје. Богобојазни нека ми приступе, они који знају за твоје прописе. Нек ми срце беспрекорно буде према твојим уредбама, тако да се не застидим. Душа моја копни за твојим спасењем, јер реч твоју ишчекујем. Очи моје сахну да ми се обратиш, говорим: „Када ћеш ме утешити?“ Постао сам ко мешина надимљена, уредбе твоје не дам забораву. Колико је дана слузи твом остало? Кад ћеш суду да приведеш моје тлачитеље? Бахати ми ископаше јаме, ти што нису по Закону твоме. Свака ти је заповест истина, помози ми јер ме гоне заблудама. Скоро су ме са земље збрисали, а ја твоје одредбе не одбацујем. Милошћу ме својом живога сачувај да одржим твојих уста сведочанство. О, Господе, вечна је реч твоја, на небесима је учвршћена! Од рода до рода је верност твоја, ти си земљу основао и она је постојана. По одлукама твојим и данас стоји, јер теби служи све што постоји. Да ми твој Закон утеха није био, пропао бих у невољи својој. Довека памтим одредбе твоје, јер ме оне у животу држе. Ја припадам теби, спаси ме, јер одредбе твоје тражим! Зликовци вребају да ме убију, а ја прописе твоје пажљиво разматрам. Свему савршеном видео сам краја, ал’ ширини твоје заповести краја нема. Како волим Закон твој! Од јутра до сутра размишљам о њему. Заповест ме твоја мудријим чини од душмана мојих, јер довека припада ми. Боље расуђујем од свих својих учитеља, јер размишљам о прописима твојим. Од стараца умнији сам, јер разматрам одредбе твоје. Од сваке зле стазе чувам стопе своје да бих реч твоју могао да држим. Од правила твојих ја се не окрећем јер си ти сам мене поучио. Како је слатка реч твоја непцу моме, од меда је слађа устима мојим! Разборит сам од одредаба твојих и зато мрзим сваку лажну стазу. Мојој нози твоја реч је лампа и светло за моју стазу. Заклео сам се, обавезујем се: држаћу се твојих праведних судова. Много сам страдао, Господе, по својој ме речи ти оживи. Добровољну жртву уста мојих прими, молим те, Господе; поучи ме твојим правилима. Глава моја стално је у торби али Закон твој не заборављам. Злотвори ми клопку постављају али ја не скрећем с твојих одредаба. Довека сам наследио прописе твоје, јер су они радост моме срцу. Предао сам срце своје да уредбе твоје извршава, за векове и до краја.