Псалми 119:57-112

Ја рекох: „Наследство моје је, Господе, да чувам речи твоје.” Свим срцем преклињем лице твоје, смилуј ми се, по речи својој. Размишљам о путевима својим и усмерио сам ноге своје према сведочанствима твојим. Хтео сам и нисам оклевао да чувам заповести твоје. Окружују ме мреже зликовачке, али нисам заборавио закон твој. У поноћ устајем да те славим због праведних одлука твојих. Пријатељ сам свима који те се боје и који чувају прописе твоје. Пуна је земља милости твоје, Господе, научи ме наредбама својим. Учинио си добро слуги своме, Господе, по речи својој. Научи ме доброј разборитости и знању јер верујем заповестима твојим. Лутао сам пре страдања свога, али сада чувам реч твоју. Ти си добар и добра чиниш, поучи ме наредбама твојим. Охоли смишљају лажи против мене, а ја се свим срцем држим заповести твојих. Неосетљиво је као лој срце њихово, а ја уживам у закону твоме. Добро је што страдам, да бих схватио заповести твоје. Милији ми је закон уста твојих него хиљаде златника и сребрника. Створиле су ме и саздале руке твоје, просветли ме да се научим заповестима твојим. Они који се тебе боје гледају ме и радују се јер се уздам у реч твоју. Знао сам, Господе, да су праведне одлуке твоје и да си ме с правом прекоревао. Нека ме теши милост твоја као што си обећао слуги своме. Нека дође на мене милосрђе твоје да бих живео јер уживам у закону твоме. Нека се постиде охоли који ме без разлога муче, а ја размишљам о наредбама твојим. Нека ми приђу они који те се боје и који знају сведочанства твоја. Нека ми срце моје чисто буде у наредбама твојим да се не бих постидео. Душа моја жуди за спасењем твојим, уздам се у реч твоју. Очи моје жуде за речима твојим и говорим: „Када ћеш ме утешити?” Постадох као мех у диму, али нисам заборавио наредбе твоје. Колико је дана слуги твоме? Када ћеш судити прогонитељима мојим? Охоли ми ископаше јаму, они који нису по закону твоме. Истините су све заповести твоје. Без разлога ме прогоне, помози ми! Умало ме не истребише са земље, али ја не напустих наредбе твоје. Оживи ме по милости својој, а ја ћу чувати сведочанства твоја. Довека је реч твоја, Господе, постојана као небеса. Од колена до колена је истина твоја, земљу си учврстио да стоји. По твојим наредбама данас стоји јер све теби служи. Да твој закон није весеље моје, пропао бих у невољи својој. Наредбе твоје нећу заборавити довека, њима ме ти оживљујеш. Теби припадам, спаси ме, јер сам тражио заповести твоје. Зликовци вребају да ме униште, али ја пазим на прописе твоје. На свему савршеном границу видим, али је бескрајна заповест твоја. О, како сам заволео закон твој! По цео дан размишљам о њему. Заповест твоја ме чини мудријим од непријатеља мојих јер је она уз мене стално. Постадох мудрији од свих учитеља својих јер размишљам о сведочанствима твојим. Мудрији сам и од стараца јер сам чувао наредбе твоје. Од свих злих путева заустављам ноге своје да бих сачувао речи твоје. Не одступам од одлука твојих јер си ме ти тако научио. Како су слатке непцу моме речи твоје, више од меда устима мојим. Уразумих се од заповести твојих и зато мрзим све стазе лажне. Светиљка је нози мојој реч твоја и видело стази мојој. Заклео сам се, и то ћу одржати, да ћу чувати праведне одлуке твоје. Потиштен сам веома, Господе, оживи ме речју својом. Господе, прими приносе уста мојих и научи ме одлукама својим. Живот мој је на измаку стално, али не заборављам закон твој. Зликовци су ми замку поставили, али не одступам од заповести твојих. Сведочанства твоја су ми стално наслеђе јер она веселе срце моје. Пригнуо сам срце своје да врши наредбе твоје увек и до краја.