Priče Solomonove 7:6-23
Priče Solomonove 7:6-23 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Био сам на прозору дома свога и кроз решетку гледао. Видех међу неразумнима, опазих међу момцима младића безумног. Ишао је улицом до угла њеног и корачао путем ка кући њеној, у сумрак, увече, кад је тама ноћна. И, гле, срете га жена блудно одевена и срца лукавог. Била је разуздана и нападна, нису могле да у кући њеној мирују ноге њене. Била је час на улици, час на трговима и вребала код сваког угла. Она га ухвати, пољуби и рече му безобразног лица: „Принела сам жртву драговољну и данас сам испунила завете своје. Зато сам ти у сусрет изашла да те тражим и нађох те! Развукла сам простирке на постељу своју, везеним покривачима египатским. Намирисала сам постељу своју смирном, алојом и циметом. Дођи да се опијемо љубављу до јутра и уживању се препустимо. Муж ми није код куће, отишао је на далек пут. Новчаник је понео у руци својој, о пуном месецу доћи ће кући својој.” Она га убеди многим речима, одвуче га уснама сјајним. Безумник пође за њом, као во кога на клање воде, као јелен који се у мрежу заплете, док му стрела не пробије јетру, као што птица у замку улеће, не знајући да живот губи.
Priče Solomonove 7:6-23 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
С прозора своје куће једном сам гледао напоље кроз решетку и видео међу лаковернима, приметио међу младићима, младића без памети. Ишао је улицом крај њеног угла, запутивши се у правцу њене куће, у сутон, док је дан измицао, а ноћна се спуштала тмина. У сусрет му изађе жена у блудничким хаљинама и с преваром у срцу. Била је наметљива и дрска, ноге јој се нису могле задржати у кући – час на улици, час на тргу, код сваког угла је вребала. Она га ухвати и пољуби, па му бестидно рече: »Имам код куће меса од жртава за заједништво – данас сам испунила своје завете. Зато сам ти изашла у сусрет, потражила те и нашла. Пресвукла сам свој лежај бојеним чаршавима од египатског платна, постељу намирисала смирном, алојем и циметом. Хајде да водимо љубав до јутра, да се сладимо љубављу. Мужа ми нема код куће, на далек пут је отишао. Понео је са собом кесу пуну новца и неће се вратити до пуног месеца.« Убедљивим речима наговори га, заведе га уснама умилним. Он сместа пође за њом, као што во иде на клање, као јелен који упадне у замку, где му стрела прободе јетру, као птица која улеће у клопку, не знајући да ће га то живота стајати.
Priče Solomonove 7:6-23 Novi srpski prevod (NSPL)
Elem, na prozoru kuće svoje, kroz rešetke gledao sam, posmatrao sam lakoverne i među mladićima zapazio bezumnoga momka. Prolazio je ulicom, pored njenog ugla i išao prema njenoj kući, potkraj dana, kad je sumrak, usred noći i pomrčine. I gle, presrete ga žena u odeći bludnice i prevejanog srca; napadna, jogunasta, noge je u kući ne drže; sad je na ulici, sad je na trgu, na svakom ugla vreba u zasedi. I zgrabi ga, poljubi ga bez stida na licu i reče mu: „Imam kući meso žrtava mira, jer sam danas ispunila zavete svoje. Zato sam izašla da te sretnem, baš tebe da tražim. I našla sam te. Svoj sam krevet ukrasila zastorima, šarenim lanom iz Egipta; smirnom, alojom i cimetom ležaj sam namirisala. Dođi! Do jutra se opijajmo ljubavlju svojom. Hajde da se nauživamo u ljubavi! Jer muž nije u kući svojoj, na daleki put je otišao; sa sobom je poneo kesu s novcem i neće doći kući do dana punog meseca.“ Tako ga je namamila svojom uverljivom pričom, nagovorila ga svojim zavodljivim usnama. I on je odmah krenuo za njom, kao vo na klanje išao je i kao bezumnik okovan za kaznu; dok mu strela ne probode jetru, kao ptica što u zamku srlja on i ne zna da tu glavu gubi.
Priče Solomonove 7:6-23 Нови српски превод (NSP)
Елем, на прозору куће своје, кроз решетке гледао сам, посматрао сам лаковерне и међу младићима запазио безумнога момка. Пролазио је улицом, поред њеног угла и ишао према њеној кући, поткрај дана, кад је сумрак, усред ноћи и помрчине. И гле, пресрете га жена у одећи блуднице и превејаног срца; нападна, јогунаста, ноге је у кући не држе; сад је на улици, сад је на тргу, на сваком угла вреба у заседи. И зграби га, пољуби га без стида на лицу и рече му: „Имам кући месо жртава мира, јер сам данас испунила завете своје. Зато сам изашла да те сретнем, баш тебе да тражим. И нашла сам те. Свој сам кревет украсила засторима, шареним ланом из Египта; смирном, алојом и циметом лежај сам намирисала. Дођи! До јутра се опијајмо љубављу својом. Хајде да се науживамо у љубави! Јер муж није у кући својој, на далеки пут је отишао; са собом је понео кесу с новцем и неће доћи кући до дана пуног месеца.“ Тако га је намамила својом уверљивом причом, наговорила га својим заводљивим уснама. И он је одмах кренуо за њом, као во на клање ишао је и као безумник окован за казну; док му стрела не прободе јетру, као птица што у замку срља он и не зна да ту главу губи.
Priče Solomonove 7:6-23 Sveta Biblija (SRP1865)
Jer s prozora doma svojega kroz rešetku gledah, I vidjeh meðu ludima, opazih meðu djecom bezumna mladiæa, Koji iðaše ulicom pokraj ugla njezina, i koraèaše putem ka kuæi njezinoj, U sumrak, uveèe, kad se unoæa i smrèe; A gle, srete ga žena u odijelu kurvinskom i lukava srca, Plaha i pusta, kojoj noge ne mogu stajati kod kuæe, Sad na polju, sad na ulici, kod svakoga ugla vrebaše. I uhvati ga, i poljubi ga, i bezobrazno reèe mu: Imam žrtve zahvalne, danas izvrših zavjete svoje; Zato ti izidoh na susret da te tražim, i naðoh te. Nastrla sam odar svoj pokrivaèima vezenijem i prostirkama Misirskim. Okadila sam postelju svoju smirnom, alojem i cimetom. Hajde da se opijamo ljubavlju do zore, da se veselimo milovanjem. Jer mi muž nije kod kuæe, otišao je na put daljni, Uzeo je sa sobom tobolac novèani, vratiæe se kuæi u odreðeni dan. Navrati ga mnogim rijeèima, glatkim usnama odvuèe ga. Otide za njom odmah kao što vo ide na klanje i kao bezumnik u puto da bude karan, Dokle mu strijela ne probije jetru, kao što ptica leti u zamku ne znajuæi da joj je o život.