Изреке 7:6-23

Био сам на прозору дома свога и кроз решетку гледао. Видех међу неразумнима, опазих међу момцима младића безумног. Ишао је улицом до угла њеног и корачао путем ка кући њеној, у сумрак, увече, кад је тама ноћна. И, гле, срете га жена блудно одевена и срца лукавог. Била је разуздана и нападна, нису могле да у кући њеној мирују ноге њене. Била је час на улици, час на трговима и вребала код сваког угла. Она га ухвати, пољуби и рече му безобразног лица: „Принела сам жртву драговољну и данас сам испунила завете своје. Зато сам ти у сусрет изашла да те тражим и нађох те! Развукла сам простирке на постељу своју, везеним покривачима египатским. Намирисала сам постељу своју смирном, алојом и циметом. Дођи да се опијемо љубављу до јутра и уживању се препустимо. Муж ми није код куће, отишао је на далек пут. Новчаник је понео у руци својој, о пуном месецу доћи ће кући својој.” Она га убеди многим речима, одвуче га уснама сјајним. Безумник пође за њом, као во кога на клање воде, као јелен који се у мрежу заплете, док му стрела не пробије јетру, као што птица у замку улеће, не знајући да живот губи.