Пословице 7:6-23

С прозора своје куће једном сам гледао напоље кроз решетку и видео међу лаковернима, приметио међу младићима, младића без памети. Ишао је улицом крај њеног угла, запутивши се у правцу њене куће, у сутон, док је дан измицао, а ноћна се спуштала тмина. У сусрет му изађе жена у блудничким хаљинама и с преваром у срцу. Била је наметљива и дрска, ноге јој се нису могле задржати у кући – час на улици, час на тргу, код сваког угла је вребала. Она га ухвати и пољуби, па му бестидно рече: »Имам код куће меса од жртава за заједништво – данас сам испунила своје завете. Зато сам ти изашла у сусрет, потражила те и нашла. Пресвукла сам свој лежај бојеним чаршавима од египатског платна, постељу намирисала смирном, алојем и циметом. Хајде да водимо љубав до јутра, да се сладимо љубављу. Мужа ми нема код куће, на далек пут је отишао. Понео је са собом кесу пуну новца и неће се вратити до пуног месеца.« Убедљивим речима наговори га, заведе га уснама умилним. Он сместа пође за њом, као што во иде на клање, као јелен који упадне у замку, где му стрела прободе јетру, као птица која улеће у клопку, не знајући да ће га то живота стајати.