Knjiga o Jovu 5:5-27
Knjiga o Jovu 5:5-27 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Летину његову поједоше гладни, усред трња је покупише, а жедни желе посед његов. Несрећа не излази из праха и невоља не ниче из земље, Него човек рађа невољу као што варнице врцају увис. Ја бих Богу пошао и пред Богом бих изнео ствар своју. Он чини дела велика и недокучива, предивна и безбројна. Он пушта кишу на земљу и водом напаја поља. Он понижене уздиже, ојађене усрећује. Намере лукавих разбија и руке њихове ништа не завршавају. Препредене хвата у њиховом лукавству и намере сплеткара уништава. Они по дану западну у таму и у подне пипају као по ноћи. Он штити убогог од оштрице мача и избавља од руке силног. Убогом се јавља нада, а зло затвара уста своја. Гле, благо човеку ког Бог исправља, не одбацуј прекоре Свемогућег! Он рањава, али и превија, он удара и руком својом исцељује. Из шест невоља избавиће те, ни у седмој те неће зло дотаћи. У глади ће те од смрти спасти и у рату од мача. Од шибања језика заклониће те, ослободићеш се страха кад разарање дође. Разарању и глади смејаћеш се, нећеш се бојати звери дивљих. Склопићеш савез с камењем пољским, бићеш у миру са зверима дивљим. Видећеш мир у шатору свом и станишта своја неоштећена. Сазнаћеш да ти се потомство умножило, да пород твој расте као трава по земљи. У старости ћеш у гроб отићи као што се жито слаже кад сазри. Ето, то смо разматрали и то тако јесте. Ти послушај и схвати.”
Knjiga o Jovu 5:5-27 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Летину му једу гладни, купећи је између трња, а жедни жуде за његовим богатством. Недаћа не излази из земаљског праха, нити невоља ниче из земље. Него, човек рађа невољу као што варнице лете увис. »Али, ја бих Бога потражио и пред њега изнео свој случај. Он чини чуда неистражива, чудеса која се не могу избројати. Он земљи дарује кишу и пољима шаље воду. Понижене подиже високо, ожалошћенима даје спокој. Он осујећује науме лукавих, да им ништа не пође за руком. Он мудре хвата у њиховом лукавству и препреденима мрси рачуне. Дању их обузима тама и у подне пипају као да је ноћ. Он убогога спасава од њиховог оштрог језика и избавља га из руке силника. Тако за сиромаха има наде и неправда затвара уста. »Благо човеку кога Бог исправља. Зато не презири стегу Свесилнога. Јер, он рањава, али и превија, удара, али и руком исцељује. Избавиће те из шест тешких недаћа, а ни у седмој те неће задесити зло. У време глади откупиће те од смрти и у рату од силе мача. Штитиће те од опаког језика, неће те бити страх кад дође разарање. Смејаћеш се разарању и глади, нећеш се плашити звери, јер ћеш бити у савезу с камењем у пољу и звери ће живети у миру с тобом. Знаћеш да ти је шатор сигуран, обилазићеш своје имање и ништа неће мањкати. Знаћеш да ћеш имати много деце, потомака као траве на земљи. До гроба ћеш стићи у пуној снази, као класје што се скупља у право време. Све смо ово испитали, и истина је. Зато послушај и примени на себе.«
Knjiga o Jovu 5:5-27 Novi srpski prevod (NSPL)
Letinu njegovu jede ko je gladan, kupi je čak i ispod trnja, dok žedan vreba na njihovo blago. Jer šteta ne izlazi iz prašine i iz zemlje ne niče nevolja; već se čovek rađa za nevolju ko što u vis vrcaju varnice. Ali ja bih da Boga tražim i Bogu svoj slučaj da iznesem; njemu, što velike stvari čini, neistraživo mnoštvo čudesa njegovih; njemu, koji daje kišu zemlji i koji šalje vodu poljima; njemu, koji ponižene na visinu stavlja i žalosne na sigurno diže; njemu, koji mrsi naume lukavih i ne daje da im ruke s uspehom posluju. Bog nadmudruje mudre njihovim lukavstvom, sunovraćuje savet prepredenih koji usred dana pomrčinu sreću i u podne pipaju ko noću. Da, Bog spasava od mača iz njihovih usta i siromaha iz ruku jakoga! Tad ubogi zadobija nadu, a nepravda zatvara usta svoja. O, kako je blagosloven čovek koga Bog prekoreva! Zato ne preziri opomenu Svemoćnoga. Jer on i rani i zavije; on udara, ali ruke njegove leče. Od šest će te nevolja spasti, a i u sedmoj zlo te se neće dotaći. U gladi će te spasti, od smrti i od snage mača u ratu. Sakriven ćeš biti od šibe jezika i nećeš strepeti od propasti kad stigne. Smejaćeš se razaranju i gladi i nećeš strepeti od zemaljskih zveri, jer ćeš biti u savezu s kamenjem po polju i zemaljske će zveri biti u miru sa tobom. Videćeš da si siguran u šatoru svome, obilazićeš imanje svoje i ništa mu zafaliti neće. Videćeš da će ti deca biti brojna, da je tvojih naslednika kao trave po zemlji. Jedar ćeš otići u grob, kao što se u pravo vreme sakuplja snop žita. Eto, to smo proučili. To je tako. A ti si čuo, pa primeni to na sebe!“
Knjiga o Jovu 5:5-27 Нови српски превод (NSP)
Летину његову једе ко је гладан, купи је чак и испод трња, док жедан вреба на њихово благо. Јер штета не излази из прашине и из земље не ниче невоља; већ се човек рађа за невољу ко што у вис врцају варнице. Али ја бих да Бога тражим и Богу свој случај да изнесем; њему, што велике ствари чини, неистраживо мноштво чудеса његових; њему, који даје кишу земљи и који шаље воду пољима; њему, који понижене на висину ставља и жалосне на сигурно диже; њему, који мрси науме лукавих и не даје да им руке с успехом послују. Бог надмудрује мудре њиховим лукавством, суновраћује савет препредених који усред дана помрчину срећу и у подне пипају ко ноћу. Да, Бог спасава од мача из њихових уста и сиромаха из руку јакога! Тад убоги задобија наду, а неправда затвара уста своја. О, како је благословен човек кога Бог прекорева! Зато не презири опомену Свемоћнога. Јер он и рани и завије; он удара, али руке његове лече. Од шест ће те невоља спасти, а и у седмој зло те се неће дотаћи. У глади ће те спасти, од смрти и од снаге мача у рату. Сакривен ћеш бити од шибе језика и нећеш стрепети од пропасти кад стигне. Смејаћеш се разарању и глади и нећеш стрепети од земаљских звери, јер ћеш бити у савезу с камењем по пољу и земаљске ће звери бити у миру са тобом. Видећеш да си сигуран у шатору своме, обилазићеш имање своје и ништа му зафалити неће. Видећеш да ће ти деца бити бројна, да је твојих наследника као траве по земљи. Једар ћеш отићи у гроб, као што се у право време сакупља сноп жита. Ето, то смо проучили. То је тако. А ти си чуо, па примени то на себе!“
Knjiga o Jovu 5:5-27 Sveta Biblija (SRP1865)
Ljetinu njegovu jede gladni i ispred trnja kupi je, i lupež ždere blago njihovo. Jer muka ne izlazi iz praha niti nevolja iz zemlje nièe. Nego se èovjek raða na nevolju, kao što iskre iz ugljevlja uzlijeæu u vis. Ali ja bih Boga tražio, i pred Boga bih iznio stvar svoju, Koji èini stvari velike i neispitljive, divne, kojima nema broja; Koji spušta dažd na zemlju i šalje vodu na polja; Koji podiže ponižene, i žalosne uzvišuje k spasenju; Koji rasipa misli lukavijeh da ruke njihove ne svrše ništa; Koji hvata mudre u njihovu lukavstvu, i namjeru opakih obara; Danju nailaze na mrak, i u podne pipaju kao po noæi. On izbavlja ubogoga od maèa, od usta njihovijeh i od ruke silnoga. Tako ima nadanja siromahu, a zloæa zatiskuje usta svoja. Gle, blago èovjeku koga Bog kara; i zato ne odbacuj karanja svemoguæega. Jer on zadaje rane, i zavija; on udara, i ruke njegove iscjeljuju. Iz šest nevolja izbaviæe te; ni u sedmoj neæe te se zlo dotaæi. U gladi izbaviæe te od smrti i u ratu od maèa. Kad jezik šiba, biæeš sakriven, niti æeš se bojati pustoši kad doðe. Smijaæeš se pustoši i gladi, niti æeš se bojati zvijerja zemaljskoga. Jer æeš s kamenjem poljskim biti u vjeri, i zvijerje æe poljsko biti u miru s tobom. I vidjeæeš da je mir u šatoru tvom, kuæiæeš kuæu svoju i neæeš se prevariti. Vidjeæeš kako æe ti se umnožiti sjeme tvoje, i porod æe tvoj biti kao trava na zemlji. Star æeš otiæi u grob kao što se žito snosi u stog u svoje vrijeme. Eto, razgledasmo to, tako je; poslušaj i razumij.