Knjiga o Jovu 5:5-27

Letinu njegovu jede ko je gladan, kupi je čak i ispod trnja, dok žedan vreba na njihovo blago. Jer šteta ne izlazi iz prašine i iz zemlje ne niče nevolja; već se čovek rađa za nevolju ko što u vis vrcaju varnice. Ali ja bih da Boga tražim i Bogu svoj slučaj da iznesem; njemu, što velike stvari čini, neistraživo mnoštvo čudesa njegovih; njemu, koji daje kišu zemlji i koji šalje vodu poljima; njemu, koji ponižene na visinu stavlja i žalosne na sigurno diže; njemu, koji mrsi naume lukavih i ne daje da im ruke s uspehom posluju. Bog nadmudruje mudre njihovim lukavstvom, sunovraćuje savet prepredenih koji usred dana pomrčinu sreću i u podne pipaju ko noću. Da, Bog spasava od mača iz njihovih usta i siromaha iz ruku jakoga! Tad ubogi zadobija nadu, a nepravda zatvara usta svoja. O, kako je blagosloven čovek koga Bog prekoreva! Zato ne preziri opomenu Svemoćnoga. Jer on i rani i zavije; on udara, ali ruke njegove leče. Od šest će te nevolja spasti, a i u sedmoj zlo te se neće dotaći. U gladi će te spasti, od smrti i od snage mača u ratu. Sakriven ćeš biti od šibe jezika i nećeš strepeti od propasti kad stigne. Smejaćeš se razaranju i gladi i nećeš strepeti od zemaljskih zveri, jer ćeš biti u savezu s kamenjem po polju i zemaljske će zveri biti u miru sa tobom. Videćeš da si siguran u šatoru svome, obilazićeš imanje svoje i ništa mu zafaliti neće. Videćeš da će ti deca biti brojna, da je tvojih naslednika kao trave po zemlji. Jedar ćeš otići u grob, kao što se u pravo vreme sakuplja snop žita. Eto, to smo proučili. To je tako. A ti si čuo, pa primeni to na sebe!“