Књига о Јову 5:5-27

Летину његову једе ко је гладан, купи је чак и испод трња, док жедан вреба на њихово благо. Јер штета не излази из прашине и из земље не ниче невоља; већ се човек рађа за невољу ко што у вис врцају варнице. Али ја бих да Бога тражим и Богу свој случај да изнесем; њему, што велике ствари чини, неистраживо мноштво чудеса његових; њему, који даје кишу земљи и који шаље воду пољима; њему, који понижене на висину ставља и жалосне на сигурно диже; њему, који мрси науме лукавих и не даје да им руке с успехом послују. Бог надмудрује мудре њиховим лукавством, суновраћује савет препредених који усред дана помрчину срећу и у подне пипају ко ноћу. Да, Бог спасава од мача из њихових уста и сиромаха из руку јакога! Тад убоги задобија наду, а неправда затвара уста своја. О, како је благословен човек кога Бог прекорева! Зато не презири опомену Свемоћнога. Јер он и рани и завије; он удара, али руке његове лече. Од шест ће те невоља спасти, а и у седмој зло те се неће дотаћи. У глади ће те спасти, од смрти и од снаге мача у рату. Сакривен ћеш бити од шибе језика и нећеш стрепети од пропасти кад стигне. Смејаћеш се разарању и глади и нећеш стрепети од земаљских звери, јер ћеш бити у савезу с камењем по пољу и земаљске ће звери бити у миру са тобом. Видећеш да си сигуран у шатору своме, обилазићеш имање своје и ништа му зафалити неће. Видећеш да ће ти деца бити бројна, да је твојих наследника као траве по земљи. Једар ћеш отићи у гроб, као што се у право време сакупља сноп жита. Ето, то смо проучили. То је тако. А ти си чуо, па примени то на себе!“