1. Mojsijeva 18:1-33
1. Mojsijeva 18:1-33 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Потом се Господ јави Аврааму код храста мамријског кад је седео на вратима шатора за време највеће врућине. Кад подиже очи, гле, угледа три човека како стоје наспрам њега. Чим их угледа, потрча с врата шатора њима у сусрет и паде ничице на земљу. Затим рече: „Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој мимоићи слугу твога. Донеће вам се мало воде, оперите ноге и одморите се под стаблом. Донећу вам комад хлеба да се окрепите пре него што наставите пут, јер сте дошли код слуге свога.” Они одговорише: „Учини као што си рекао.” Тада Авраам отрча у шатор ка Саари и рече јој: „Брзо замеси три мерице најбољег брашна и испеци погаче.” Затим Авраам отрча ка говедима, ухвати теле младо и угојено и даде га слуги да га брзо припреми. Потом изнесе масла, млека и печено теле, постави им, а сам стајаше пред њима под стаблом док су они јели. Затим га запиташе: „Где је Саара, жена твоја?” Он одговори: „Ено је под шатором.” „Доћи ћу ти догодине у ово доба, а Саара, жена твоја, имаће сина.” Иза њега, Саара је слушала иза врата шатора. Авраам и Саара беху стари, зашли у године, а Саари су престале месечнице. Зато се Саара насмеја у себи говорећи: „Пошто сам увела, зар ћу сада уживати? А и господар ми је стар!” Тада рече Господ Аврааму: „Зашто се смејала Саара говорећи: ‘Зар ћу ја родити кад сам остарела?’ Зар је Господу нешто немогуће? Догодине у ово доба доћи ћу опет к теби, а Саара ће имати сина!” Саара рече поричући: „Нисам се смејала”, јер се уплаши. Али он рече: „Не, смејала си се!” Потом усташе људи и пођоше према Содому, а Авраам пође да их испрати. Тада Господ рече: „Зар да сакријем од Авраама шта ћу учинити? Од Авраама ће настати велик и моћан народ и кроз њега ће бити благословени сви народи на земљи. Зато сам га изабрао да заповеда својој деци и потомцима да се држе пута Господњег, да чине што је добро и праведно, тако да Господ испуни Аврааму оно што је обећао.” Затим Господ настави: „Велика је повика на Содом и Гомору да је њихов грех превелик. Зато ћу сићи да видим да ли заиста раде како их оптужују. Ако није тако, да знам.” Тада људи кренуше према Содому, а Авраам још стајаше пред Господом. Затим се приближи и рече: „Хоћеш ли погубити и праведнога с грешним? Можда има педесет праведника у граду. Зар ћеш их погубити и зар нећеш опростити граду због тих педесет праведника који су у њему? Далеко било то од тебе да убијеш праведника као и грешника, па да исто прођу праведник и грешник! Далеко било то од тебе! Зар судија целе земље неће судити праведно?” Тада рече Господ: „Ако нађем у граду Содому педесет праведника, због њих ћу опростити целом граду.” На то Авраам рече: „Ево, усуђујем се да говорим Господу иако сам прах и пепео. Можда ће бити праведних педесет мање пет? Зар ћеш због тих пет уништити цео град?” Одговори: „Нећу га уништити ако нађем четрдесет пет.” Опет додаде: „Можда ће се тамо наћи четрдесет праведних?” Одговори: „Нећу ништа радити због тих четрдесет.” Опет настави: „Немој се гневити, Господе, ако кажем да ће се можда наћи тридесет?” Одговори: „Нећу ништа учинити ако их нађем тридесет.” Опет рече: „Ево, опет се усуђујем да говорим Господу. Можда ће се наћи двадесет?” Одговори: „Нећу га уништити због тих двадесет.” Затим рече: „Немој се, Господе, гневити ако кажем још само једном. Можда ће се тамо наћи десет праведних?” Одговори: „Нећу га уништити због њих десет!” Тада Господ отиде завршивши разговор са Авраамом, а Авраам се врати у своје место.
1. Mojsijeva 18:1-33 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
ГОСПОД се показа Аврааму код Мамреовог великог дрвећа док је Авраам седео на улазу свога шатора за време дневне жеге. Авраам диже поглед, а оно – три човека стоје у близини! Када их је видео, потрча им са улаза шатора у сусрет, поклони се до земље, па рече: »Господару, ако сам стекао милост у твојим очима, немој да прођеш крај мене, твога слуге, а да не свратиш. Нека се донесе мало воде, да оперете ноге, па да се одморите под дрветом. Донећу и хлеба, да се окрепите, а онда пођите даље. Јер, код свога слуге сте свратили.« »Добро«, рекоше они. »Уради како си рекао.« Авраам пожури к Сари у шатор и рече јој: »Брзо! Узми три сее белог брашна, па замеси и испеци лепиње!« Онда отрча до говедâ, узе младо, угојено теле и даде га једном слузи, који пожури да га спреми за јело. Затим Авраам узе урде и млека и теле које је спремио за јело и стави пред њих. И док су они јели, он је стајао крај њих под дрветом. »Где ти је жена Сара?« упиташе га. А он одговори: »Ено је у шатору.« Тада један од њих рече: »Вратићу се к теби догодине у ово време, и твоја жена Сара имаће сина.« А Сара је слушала на улазу шатора, који је био иза њега. И Авраам и Сара већ су били у поодмаклим годинама, и Сара више није имала месечницу. Зато се Сара насмеја у себи и рече: »Зар сад, кад сам стара, да доживим ту насладу? А и муж ми је стар.« Тада ГОСПОД упита Авраама: »Зашто се Сара насмејала и рекла: ‚Зар ћу заиста родити дете сад кад сам стара?‘ Зар је ГОСПОДУ ишта тешко? Вратићу се к теби у одређено време догодине, и Сара ће имати сина.« Сара слага рекавши: »Нисам се смејала«, јер се уплашила. А ГОСПОД рече: »Јеси, јеси, смејала си се.« Када су они људи устали да крену, погледаше ка Содоми, а Авраам пође с њима да их испрати. Тада ГОСПОД рече у себи: »Зар да кријем од Авраама шта ћу да учиним? Од њега ће постати велик и моћан народ и преко њега ће бити благословени сви народи на земљи. Јер, ја сам га изабрао да поучи своју децу и будуће укућане да се држе ГОСПОДЊЕГ пута поступајући правично и праведно, да ГОСПОД може да изврши оно што је обећао Аврааму.« ГОСПОД рече: »Зато што је повика на Содому и Гомору велика и зато што је њихов грех веома тежак, сићи ћу онамо да видим да ли заиста чине све то што сам чуо или не.« Они људи кренуше оданде пут Содоме, а Авраам је још стајао пред ГОСПОДОМ. Он приђе ГОСПОДУ и упита: »Зар ћеш заиста уништити и недужне заједно са кривима? А шта ако у граду има педесет недужних? Зар ћеш заиста уништити то место? Зар га нећеш поштедети због педесет недужних у њему? Далеко било да тако нешто учиниш – да погубиш недужне заједно са кривима, да с недужнима поступиш као са кривима. Далеко било! Зар да Судија свега света не поступи правично?« А ГОСПОД рече: »Ако у граду Содоми нађем педесет недужних, због њих ћу поштедети цело место.« »Ето«, поново проговори Авраам, »иако сам прах и пепео, усуђујем се да говорим Господу. Шта ако недужних буде пет мање од педесет? Хоћеш ли затрти цео град због пет људи?« »Ако их тамо нађем четрдесет пет«, рече ГОСПОД, »нећу га затрти.« А Авраам му опет рече: »Шта ако их се тамо нађе само четрдест?« Он рече: »Нећу то учинити због њих четрдесет.« Онда Авраам рече: »Нека се Господ не љути што опет проговарам. Шта ако их се нађе само тридесет?« Он рече: »Нећу то учинити ако их тамо нађем тридесет.« Тада Авраам рече: »Ето, усуђујем се да говорим Господу. Шта ако их се тамо нађе само двадесет?« Он рече: »Нећу га затрти због њих двадесет.« Онда Авраам рече: »Нека се Господ не љути, него нека ми допусти да само још једном проговорим. Шта ако их се тамо нађе само десет?« Он рече: »Нећу га затрти због њих десет.« Када је завршио разговор с Авраамом, ГОСПОД оде, а Авраам се врати кући.
1. Mojsijeva 18:1-33 Novi srpski prevod (NSPL)
Gospod se ukazao Avrahamu kod hrastova Mamrije dok je ovaj sedeo na ulazu u šator tokom dnevne žege. Avraham podigne pogled i ugleda tri čoveka kako stoje nedaleko od njega. Čim ih je ugledao, potrčao je s ulaza u šator njima u susret. Onda se poklonio do zemlje i rekao: „Gospode, ako sam stekao naklonost pred tobom, nemoj mimoići mene, svoga slugu. Neka se donese malo vode: operite noge i odmorite se pod ovim drvetom. Doneću hleba da se okrepite, pre nego što produžite svojim putem. Jer navratili ste k svome sluzi.“ Oni odgovoriše: „Učini kako si rekao.“ Avraham je požurio Sari u šator i rekao: „Brzo uzmi tri mere brašna, umesi pogače i ispeci ih!“ Avraham onda požuri govedima, uhvati mlado i ugojeno tele, pa ga preda momku da ga brže zgotovi. Onda je uzeo maslo, mleko i ono tele koje je zgotovio, pa je sve to izneo pred one posetioce. A on sam je stajao pred njima, pod drvetom, dok su oni jeli. Onda su ga upitali: „Gde je tvoja žena Sara?“ Avraham odgovori: „Eno je u šatoru.“ Gospod reče: „Zaista ću se vratiti k tebi dogodine u ovo vreme, i evo, tvoja žena Sara će imati sina.“ Sara je to slušala na ulazu u šator koji je bio iza njega. I Avraham i Sara su već bili ostareli i u odmaklim godinama. U Sare je, naime, bilo prestalo što biva u mlađih žena. Sara se na to nasmejala u sebi rekavši: „Zar ću sada iskusiti radost, kad sam već uvenula, a moj gospodar ostareo?“ Gospod reče Avrahamu: „Zašto se smejala tvoja žena Sara i govorila: ’Zar ću sada roditi kad sam već ostarela?’ Zar je za Gospoda išta nemoguće? Da, vratiću se k tebi dogodine u ovo vreme i Sara će imati sina.“ Uplašivši se, Sara je poricala: „Ne, nisam se smejala!“ Ali Gospod joj reče: „Jesi, smejala si se.“ Zatim su ljudi ustali i pogledali prema Sodomi. Avraham je pošao s njima da ih isprati. Gospod reče: „Zar ću od Avrahama skrivati šta ću učiniti, kad ću od njega učiniti veliki i moćni narod, preko koga će biti blagosloveni svi narodi na zemlji? Jer njega sam izabrao da pouči svoje sinove i svoj dom posle sebe da se drže Gospodnjeg puta čineći što je pravedno i pravo, da bi Gospod ostvario ono što je obećao Avrahamu.“ Gospod nastavi: „Glasna je tužba protiv Sodome i Gomore, jer je njihov greh veoma težak. Sići ću, stoga, da vidim čine li zaista ono za šta ih tereti tužba što je k meni došla. Ako nije, znaću.“ Ljudi su se odande zaputili ka Sodomi, ali je Avraham ostao da stoji pred Gospodom. Avraham mu pristupi i reče: „Zar ćeš pogubiti i pravednoga s grešnikom? Možda u gradu ima pedeset pravednika. Zar ćeš i njih da uništiš i ne oprostiš tom mestu radi onih pedeset koji budu u njemu? Daleko bilo od tebe da učiniš takvu stvar! Zar da pogubiš pravednoga s grešnikom, pa da pravednika snađe isto što i grešnika? Daleko bilo od tebe! Zar ni sudija celog sveta da ne čini što je pravo?“ Gospod odgovori: „Ako u gradu Sodomi nađem pedeset pravednika, zbog njih ću oprostiti celom mestu.“ Avraham nastavi: „Usuđujem se, evo, da opet kažem nešto svome Gospodu, iako sam prah i pepeo. Možda u gradu nedostaje pet od pedeset pravednika. Zar ćeš uništiti celo mesto zbog petorice?“ Gospod odgovori: „Ako nađem tamo četrdeset pet pravednika, neću ga uništiti.“ Avraham mu se ponovo obratio: „A ako se u njemu nađe četrdeset pravednika?“ Gospod odgovori: „Neću ga uništiti zbog tih četrdeset.“ Avraham opet reče: „Neka se Gospod ne gnevi ako nastavim. Šta ako se tamo nađe trideset pravednika?“ Gospod odgovori: „Neću ga uništiti ako ih tamo nađem trideset.“ Avraham će opet: „Usuđujem se, evo, da opet kažem nešto svome Gospodu. Ako ih se u gradu nađe dvadeset?“ „Neću uništiti grad zbog onih dvadeset.“ Avraham opet reče: „Neka se moj Gospod ne ljuti ako mu se samo još jednom obratim. A ako se u gradu nađe samo deset pravednih?“ Gospod odgovori: „Neću ga uništiti zbog tih deset.“ Kad je završio razgovor s Avrahamom, Gospod je otišao, a Avraham se vratio kući.
1. Mojsijeva 18:1-33 Нови српски превод (NSP)
Господ се указао Аврахаму код храстова Мамрије док је овај седео на улазу у шатор током дневне жеге. Аврахам подигне поглед и угледа три човека како стоје недалеко од њега. Чим их је угледао, потрчао је с улаза у шатор њима у сусрет. Онда се поклонио до земље и рекао: „Господе, ако сам стекао наклоност пред тобом, немој мимоићи мене, свога слугу. Нека се донесе мало воде: оперите ноге и одморите се под овим дрветом. Донећу хлеба да се окрепите, пре него што продужите својим путем. Јер навратили сте к своме слузи.“ Они одговорише: „Учини како си рекао.“ Аврахам је пожурио Сари у шатор и рекао: „Брзо узми три мере брашна, умеси погаче и испеци их!“ Аврахам онда пожури говедима, ухвати младо и угојено теле, па га преда момку да га брже зготови. Онда је узео масло, млеко и оно теле које је зготовио, па је све то изнео пред оне посетиоце. А он сам је стајао пред њима, под дрветом, док су они јели. Онда су га упитали: „Где је твоја жена Сара?“ Аврахам одговори: „Ено је у шатору.“ Господ рече: „Заиста ћу се вратити к теби догодине у ово време, и ево, твоја жена Сара ће имати сина.“ Сара је то слушала на улазу у шатор који је био иза њега. И Аврахам и Сара су већ били остарели и у одмаклим годинама. У Саре је, наиме, било престало што бива у млађих жена. Сара се на то насмејала у себи рекавши: „Зар ћу сада искусити радост, кад сам већ увенула, а мој господар остарео?“ Господ рече Аврахаму: „Зашто се смејала твоја жена Сара и говорила: ’Зар ћу сада родити кад сам већ остарела?’ Зар је за Господа ишта немогуће? Да, вратићу се к теби догодине у ово време и Сара ће имати сина.“ Уплашивши се, Сара је порицала: „Не, нисам се смејала!“ Али Господ јој рече: „Јеси, смејала си се.“ Затим су људи устали и погледали према Содоми. Аврахам је пошао с њима да их испрати. Господ рече: „Зар ћу од Аврахама скривати шта ћу учинити, кад ћу од њега учинити велики и моћни народ, преко кога ће бити благословени сви народи на земљи? Јер њега сам изабрао да поучи своје синове и свој дом после себе да се држе Господњег пута чинећи што је праведно и право, да би Господ остварио оно што је обећао Аврахаму.“ Господ настави: „Гласна је тужба против Содоме и Гоморе, јер је њихов грех веома тежак. Сићи ћу, стога, да видим чине ли заиста оно за шта их терети тужба што је к мени дошла. Ако није, знаћу.“ Људи су се оданде запутили ка Содоми, али је Аврахам остао да стоји пред Господом. Аврахам му приступи и рече: „Зар ћеш погубити и праведнога с грешником? Можда у граду има педесет праведника. Зар ћеш и њих да уништиш и не опростиш том месту ради оних педесет који буду у њему? Далеко било од тебе да учиниш такву ствар! Зар да погубиш праведнога с грешником, па да праведника снађе исто што и грешника? Далеко било од тебе! Зар ни судија целог света да не чини што је право?“ Господ одговори: „Ако у граду Содоми нађем педесет праведника, због њих ћу опростити целом месту.“ Аврахам настави: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу, иако сам прах и пепео. Можда у граду недостаје пет од педесет праведника. Зар ћеш уништити цело место због петорице?“ Господ одговори: „Ако нађем тамо четрдесет пет праведника, нећу га уништити.“ Аврахам му се поново обратио: „А ако се у њему нађе четрдесет праведника?“ Господ одговори: „Нећу га уништити због тих четрдесет.“ Аврахам опет рече: „Нека се Господ не гневи ако наставим. Шта ако се тамо нађе тридесет праведника?“ Господ одговори: „Нећу га уништити ако их тамо нађем тридесет.“ Аврахам ће опет: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу. Ако их се у граду нађе двадесет?“ „Нећу уништити град због оних двадесет.“ Аврахам опет рече: „Нека се мој Господ не љути ако му се само још једном обратим. А ако се у граду нађе само десет праведних?“ Господ одговори: „Нећу га уништити због тих десет.“ Кад је завршио разговор с Аврахамом, Господ је отишао, а Аврахам се вратио кући.
1. Mojsijeva 18:1-33 Sveta Biblija (SRP1865)
Poslije mu se javi Gospod u ravnici Mamrijskoj kad sjeðaše na vratima pred šatorom svojim u podne. Podigavši oèi svoje pogleda, i gle, tri èovjeka stajahu prema njemu. I ugledavši ih potrèa im na susret ispred vrata šatora svojega, i pokloni se do zemlje; I reèe: Gospode, ako sam našao milost pred tobom, nemoj proæi sluge svojega. Da vam donesemo malo vode i operite noge, te se naslonite malo pod ovijem drvetom. I iznijeæu malo hljeba, te potkrijepite srce svoje, pa onda poðite, kad idete pored sluge svojega. I rekoše: uèini što si kazao. I Avram otrèa u šator k Sari, i reèe: brže zamijesi tri kopanje bijeloga brašna i ispeci pogaèe. Pa otrèa ka govedima i uhvati tele mlado i dobro, i dade ga momku da ga brže zgotovi. Pa onda iznese masla i mlijeka i tele koje bješe zgotovio, i postavi im, a sam stajaše pred njima pod drvetom dokle jeðahu. I oni mu rekoše: gdje je Sara žena tvoja? A on reèe: eno je pod šatorom. A jedan izmeðu njih reèe: do godine u ovo doba opet æu doæi k tebi, a Sara æe žena tvoja imati sina. A Sara slušaše na vratima od šatora iza njega. A Avram i Sara bijahu stari i vremeniti, i u Sare bješe prestalo što biva u žena. Zato se nasmija Sara u sebi govoreæi: pošto sam ostarjela, sad li æe mi doæi radost? a i gospodar mi je star. Tada reèe Gospod Avramu: što se smije Sara govoreæi: istina li je da æu roditi kad sam ostarjela? Ima li što teško Gospodu? Do godine u ovo doba opet æu doæi k tebi, a Sara æe imati sina. A Sara udari u bah govoreæi: nijesam se smijala. Jer se uplaši. Ali on reèe: nije istina, nego si se smijala. Potom ustaše ljudi odande, i poðoše put Sodoma; i Avram poðe s njima da ih isprati. A Gospod reèe: kako bih tajio od Avrama šta æu uèiniti, Kad æe od Avrama postati velik i silan narod, i u njemu æe se blagosloviti svi narodi na zemlji? Jer znam da æe zapovjediti sinovima svojima i domu svojemu nakon sebe da se drže putova Gospodnjih i da èine što je pravo i dobro, da bi Gospod navršio na Avramu što mu je obeæao. I reèe Gospod: vika je u Sodomu i Gomoru velika, i grijeh je njihov grdan. Zato æu siæi da vidim eda li sve èine kao što vika doðe preda me; ako li nije tako, da znam. I ljudi okrenuvši se poðoše put Sodoma; ali Avram još stajaše pred Gospodom, I pristupiv Avram reèe: hoæeš li pogubiti i pravednoga s nepravednim? Može biti da ima pedeset pravednika u gradu; hoæeš li i njih pogubiti, i neæeš oprostiti mjestu za onijeh pedeset pravednika što su u njemu? Nemoj to èiniti, ni gubiti pravednika s nepravednikom, da bude pravedniku kao i nepravedniku; nemoj; eda li sudija cijele zemlje neæe suditi pravo? I reèe Gospod: ako naðem u Sodomu pedeset pravednika u gradu, oprostiæu cijelom mjestu njih radi. A Avram odgovori i reèe: gle, sada bih progovorio Gospodu, ako i jesam prah i pepeo. Može biti pravednika pedeset manje pet, hoæeš li za ovijeh pet zatrti sav grad? Odgovori: neæu, ako naðem èetrdeset i pet. I stade dalje govoriti, i reèe: može biti da æe se naæi èetrdeset. Reèe: neæu radi onijeh èetrdeset. Potom reèe: nemoj se gnjeviti, Gospode, što æu reæi; može biti da æe se naæi trideset. I reèe: neæu, ako naðem trideset. Opet reèe: gle, sada bih progovorio Gospodu; može biti da æe se naæi dvadeset. Reèe: neæu ih pogubiti za onijeh dvadeset. Najposlije reèe: nemoj se gnjeviti, Gospode, što æu još jednom progovoriti; može biti da æe se naæi deset. Reèe: neæu ih pogubiti radi onijeh deset. I Gospod otide svršivši razgovor s Avramom; a Avram se vrati na svoje mjesto.