1. Мојсијева 18:1-33

Господ се указао Аврахаму код храстова Мамрије док је овај седео на улазу у шатор током дневне жеге. Аврахам подигне поглед и угледа три човека како стоје недалеко од њега. Чим их је угледао, потрчао је с улаза у шатор њима у сусрет. Онда се поклонио до земље и рекао: „Господе, ако сам стекао наклоност пред тобом, немој мимоићи мене, свога слугу. Нека се донесе мало воде: оперите ноге и одморите се под овим дрветом. Донећу хлеба да се окрепите, пре него што продужите својим путем. Јер навратили сте к своме слузи.“ Они одговорише: „Учини како си рекао.“ Аврахам је пожурио Сари у шатор и рекао: „Брзо узми три мере брашна, умеси погаче и испеци их!“ Аврахам онда пожури говедима, ухвати младо и угојено теле, па га преда момку да га брже зготови. Онда је узео масло, млеко и оно теле које је зготовио, па је све то изнео пред оне посетиоце. А он сам је стајао пред њима, под дрветом, док су они јели. Онда су га упитали: „Где је твоја жена Сара?“ Аврахам одговори: „Ено је у шатору.“ Господ рече: „Заиста ћу се вратити к теби догодине у ово време, и ево, твоја жена Сара ће имати сина.“ Сара је то слушала на улазу у шатор који је био иза њега. И Аврахам и Сара су већ били остарели и у одмаклим годинама. У Саре је, наиме, било престало што бива у млађих жена. Сара се на то насмејала у себи рекавши: „Зар ћу сада искусити радост, кад сам већ увенула, а мој господар остарео?“ Господ рече Аврахаму: „Зашто се смејала твоја жена Сара и говорила: ’Зар ћу сада родити кад сам већ остарела?’ Зар је за Господа ишта немогуће? Да, вратићу се к теби догодине у ово време и Сара ће имати сина.“ Уплашивши се, Сара је порицала: „Не, нисам се смејала!“ Али Господ јој рече: „Јеси, смејала си се.“ Затим су људи устали и погледали према Содоми. Аврахам је пошао с њима да их испрати. Господ рече: „Зар ћу од Аврахама скривати шта ћу учинити, кад ћу од њега учинити велики и моћни народ, преко кога ће бити благословени сви народи на земљи? Јер њега сам изабрао да поучи своје синове и свој дом после себе да се држе Господњег пута чинећи што је праведно и право, да би Господ остварио оно што је обећао Аврахаму.“ Господ настави: „Гласна је тужба против Содоме и Гоморе, јер је њихов грех веома тежак. Сићи ћу, стога, да видим чине ли заиста оно за шта их терети тужба што је к мени дошла. Ако није, знаћу.“ Људи су се оданде запутили ка Содоми, али је Аврахам остао да стоји пред Господом. Аврахам му приступи и рече: „Зар ћеш погубити и праведнога с грешником? Можда у граду има педесет праведника. Зар ћеш и њих да уништиш и не опростиш том месту ради оних педесет који буду у њему? Далеко било од тебе да учиниш такву ствар! Зар да погубиш праведнога с грешником, па да праведника снађе исто што и грешника? Далеко било од тебе! Зар ни судија целог света да не чини што је право?“ Господ одговори: „Ако у граду Содоми нађем педесет праведника, због њих ћу опростити целом месту.“ Аврахам настави: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу, иако сам прах и пепео. Можда у граду недостаје пет од педесет праведника. Зар ћеш уништити цело место због петорице?“ Господ одговори: „Ако нађем тамо четрдесет пет праведника, нећу га уништити.“ Аврахам му се поново обратио: „А ако се у њему нађе четрдесет праведника?“ Господ одговори: „Нећу га уништити због тих четрдесет.“ Аврахам опет рече: „Нека се Господ не гневи ако наставим. Шта ако се тамо нађе тридесет праведника?“ Господ одговори: „Нећу га уништити ако их тамо нађем тридесет.“ Аврахам ће опет: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу. Ако их се у граду нађе двадесет?“ „Нећу уништити град због оних двадесет.“ Аврахам опет рече: „Нека се мој Господ не љути ако му се само још једном обратим. А ако се у граду нађе само десет праведних?“ Господ одговори: „Нећу га уништити због тих десет.“ Кад је завршио разговор с Аврахамом, Господ је отишао, а Аврахам се вратио кући.