YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

1. Мојсијева 18

18
Три посетиоца
1ГОСПОД се показа Аврааму код Мамреовог великог дрвећа док је Авраам седео на улазу свога шатора за време дневне жеге.
2Авраам диже поглед, а оно – три човека стоје у близини!
Када их је видео, потрча им са улаза шатора у сусрет, поклони се до земље, 3па рече: »Господару#18,3 Господару Или: Господе., ако сам стекао милост у твојим очима, немој да прођеш крај мене, твога слуге, а да не свратиш. 4Нека се донесе мало воде, да оперете ноге, па да се одморите под дрветом. 5Донећу и хлеба, да се окрепите, а онда пођите даље. Јер, код свога слуге сте свратили.«
»Добро«, рекоше они. »Уради како си рекао.«
6Авраам пожури к Сари у шатор и рече јој: »Брзо! Узми три сее#18,6 три сее 22 литра. белог брашна, па замеси и испеци лепиње!«
7Онда отрча до говедâ, узе младо, угојено теле и даде га једном слузи, који пожури да га спреми за јело. 8Затим Авраам узе урде и млека и теле које је спремио за јело и стави пред њих. И док су они јели, он је стајао крај њих под дрветом.
9»Где ти је жена Сара?« упиташе га.
А он одговори: »Ено је у шатору.«
10Тада један од њих рече: »Вратићу се к теби догодине у ово време, и твоја жена Сара имаће сина.«
А Сара је слушала на улазу шатора, који је био иза њега. 11И Авраам и Сара већ су били у поодмаклим годинама, и Сара више није имала месечницу.
12Зато се Сара насмеја у себи и рече: »Зар сад, кад сам стара, да доживим ту насладу? А и муж ми је стар.«
13Тада ГОСПОД упита Авраама: »Зашто се Сара насмејала и рекла: ‚Зар ћу заиста родити дете сад кад сам стара?‘ 14Зар је ГОСПОДУ ишта тешко? Вратићу се к теби у одређено време догодине, и Сара ће имати сина.«
15Сара слага рекавши: »Нисам се смејала«, јер се уплашила.
А ГОСПОД рече: »Јеси, јеси, смејала си се.«
Авраам се заузима за Содому
16Када су они људи устали да крену, погледаше ка Содоми, а Авраам пође с њима да их испрати.
17Тада ГОСПОД рече у себи: »Зар да кријем од Авраама шта ћу да учиним? 18Од њега ће постати велик и моћан народ и преко њега ће бити благословени сви народи на земљи. 19Јер, ја сам га изабрао да поучи своју децу и будуће укућане да се држе ГОСПОДЊЕГ пута поступајући правично и праведно, да ГОСПОД може да изврши оно што је обећао Аврааму.«
20ГОСПОД рече: »Зато што је повика на Содому и Гомору велика и зато што је њихов грех веома тежак, 21сићи ћу онамо да видим да ли заиста чине све то што сам чуо или не.«
22Они људи кренуше оданде пут Содоме, а Авраам је још стајао пред ГОСПОДОМ.
23Он приђе ГОСПОДУ и упита: »Зар ћеш заиста уништити и недужне заједно са кривима? 24А шта ако у граду има педесет недужних? Зар ћеш заиста уништити то место? Зар га нећеш поштедети због педесет недужних у њему? 25Далеко било да тако нешто учиниш – да погубиш недужне заједно са кривима, да с недужнима поступиш као са кривима. Далеко било! Зар да Судија свега света не поступи правично?«
26А ГОСПОД рече: »Ако у граду Содоми нађем педесет недужних, због њих ћу поштедети цело место.«
27»Ето«, поново проговори Авраам, »иако сам прах и пепео, усуђујем се да говорим Господу. 28Шта ако недужних буде пет мање од педесет? Хоћеш ли затрти цео град због пет људи?«
»Ако их тамо нађем четрдесет пет«, рече ГОСПОД, »нећу га затрти.«
29А Авраам му опет рече: »Шта ако их се тамо нађе само четрдест?«
Он рече: »Нећу то учинити због њих четрдесет.«
30Онда Авраам рече: »Нека се Господ не љути што опет проговарам. Шта ако их се нађе само тридесет?«
Он рече: »Нећу то учинити ако их тамо нађем тридесет.«
31Тада Авраам рече: »Ето, усуђујем се да говорим Господу. Шта ако их се тамо нађе само двадесет?«
Он рече: »Нећу га затрти због њих двадесет.«
32Онда Авраам рече: »Нека се Господ не љути, него нека ми допусти да само још једном проговорим. Шта ако их се тамо нађе само десет?«
Он рече: »Нећу га затрти због њих десет.«
33Када је завршио разговор с Авраамом, ГОСПОД оде, а Авраам се врати кући.

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj

None

Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi