YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Постање 18

18
Похођење Авраама. Поновно обећање Исака. Авраамова молба
1Потом се Господ јави Аврааму код храста мамријског кад је седео на вратима шатора за време највеће врућине. 2Кад подиже очи, гле, угледа три човека како стоје наспрам њега. Чим их угледа, потрча с врата шатора њима у сусрет и паде ничице на земљу. 3Затим рече: „Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој мимоићи слугу твога. 4Донеће вам се мало воде, оперите ноге и одморите се под стаблом. 5Донећу вам комад хлеба да се окрепите пре него што наставите пут, јер сте дошли код слуге свога.” Они одговорише: „Учини као што си рекао.” 6Тада Авраам отрча у шатор ка Саари и рече јој: „Брзо замеси три мерице најбољег брашна и испеци погаче.” 7Затим Авраам отрча ка говедима, ухвати теле младо и угојено и даде га слуги да га брзо припреми. 8Потом изнесе масла, млека и печено теле, постави им, а сам стајаше пред њима под стаблом док су они јели.
9Затим га запиташе: „Где је Саара, жена твоја?” Он одговори: „Ено је под шатором.” 10„Доћи ћу ти догодине у ово доба, а Саара, жена твоја, имаће сина.” Иза њега, Саара је слушала иза врата шатора. 11Авраам и Саара беху стари, зашли у године, а Саари су престале месечнице. 12Зато се Саара насмеја у себи говорећи: „Пошто сам увела, зар ћу сада уживати? А и господар ми је стар!” 13Тада рече Господ Аврааму: „Зашто се смејала Саара говорећи: ‘Зар ћу ја родити кад сам остарела?’ 14Зар је Господу нешто немогуће? Догодине у ово доба доћи ћу опет к теби, а Саара ће имати сина!” 15Саара рече поричући: „Нисам се смејала”, јер се уплаши. Али он рече: „Не, смејала си се!”
16Потом усташе људи и пођоше према Содому, а Авраам пође да их испрати. 17Тада Господ рече: „Зар да сакријем од Авраама шта ћу учинити? 18Од Авраама ће настати велик и моћан народ и кроз њега ће бити благословени сви народи на земљи. 19Зато сам га изабрао да заповеда својој деци и потомцима да се држе пута Господњег, да чине што је добро и праведно, тако да Господ испуни Аврааму оно што је обећао.” 20Затим Господ настави: „Велика је повика на Содом и Гомору да је њихов грех превелик. 21Зато ћу сићи да видим да ли заиста раде како их оптужују. Ако није тако, да знам.”
22Тада људи кренуше према Содому, а Авраам још стајаше пред Господом. 23Затим се приближи и рече: „Хоћеш ли погубити и праведнога с грешним? 24Можда има педесет праведника у граду. Зар ћеш их погубити и зар нећеш опростити граду због тих педесет праведника који су у њему? 25Далеко било то од тебе да убијеш праведника као и грешника, па да исто прођу праведник и грешник! Далеко било то од тебе! Зар судија целе земље неће судити праведно?” 26Тада рече Господ: „Ако нађем у граду Содому педесет праведника, због њих ћу опростити целом граду.”
27На то Авраам рече: „Ево, усуђујем се да говорим Господу иако сам прах и пепео. 28Можда ће бити праведних педесет мање пет? Зар ћеш због тих пет уништити цео град?” Одговори: „Нећу га уништити ако нађем четрдесет пет.” 29Опет додаде: „Можда ће се тамо наћи четрдесет праведних?” Одговори: „Нећу ништа радити због тих четрдесет.”
30Опет настави: „Немој се гневити, Господе, ако кажем да ће се можда наћи тридесет?” Одговори: „Нећу ништа учинити ако их нађем тридесет.” 31Опет рече: „Ево, опет се усуђујем да говорим Господу. Можда ће се наћи двадесет?” Одговори: „Нећу га уништити због тих двадесет.” 32Затим рече: „Немој се, Господе, гневити ако кажем још само једном. Можда ће се тамо наћи десет праведних?” Одговори: „Нећу га уништити због њих десет!” 33Тада Господ отиде завршивши разговор са Авраамом, а Авраам се врати у своје место.

Trenutno izabrano:

Постање 18: SNP_CNZ

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj

None

Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi