Постање 18:1-33

Потом се Господ јави Аврааму код храста мамријског кад је седео на вратима шатора за време највеће врућине. Кад подиже очи, гле, угледа три човека како стоје наспрам њега. Чим их угледа, потрча с врата шатора њима у сусрет и паде ничице на земљу. Затим рече: „Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој мимоићи слугу твога. Донеће вам се мало воде, оперите ноге и одморите се под стаблом. Донећу вам комад хлеба да се окрепите пре него што наставите пут, јер сте дошли код слуге свога.” Они одговорише: „Учини као што си рекао.” Тада Авраам отрча у шатор ка Саари и рече јој: „Брзо замеси три мерице најбољег брашна и испеци погаче.” Затим Авраам отрча ка говедима, ухвати теле младо и угојено и даде га слуги да га брзо припреми. Потом изнесе масла, млека и печено теле, постави им, а сам стајаше пред њима под стаблом док су они јели. Затим га запиташе: „Где је Саара, жена твоја?” Он одговори: „Ено је под шатором.” „Доћи ћу ти догодине у ово доба, а Саара, жена твоја, имаће сина.” Иза њега, Саара је слушала иза врата шатора. Авраам и Саара беху стари, зашли у године, а Саари су престале месечнице. Зато се Саара насмеја у себи говорећи: „Пошто сам увела, зар ћу сада уживати? А и господар ми је стар!” Тада рече Господ Аврааму: „Зашто се смејала Саара говорећи: ‘Зар ћу ја родити кад сам остарела?’ Зар је Господу нешто немогуће? Догодине у ово доба доћи ћу опет к теби, а Саара ће имати сина!” Саара рече поричући: „Нисам се смејала”, јер се уплаши. Али он рече: „Не, смејала си се!” Потом усташе људи и пођоше према Содому, а Авраам пође да их испрати. Тада Господ рече: „Зар да сакријем од Авраама шта ћу учинити? Од Авраама ће настати велик и моћан народ и кроз њега ће бити благословени сви народи на земљи. Зато сам га изабрао да заповеда својој деци и потомцима да се држе пута Господњег, да чине што је добро и праведно, тако да Господ испуни Аврааму оно што је обећао.” Затим Господ настави: „Велика је повика на Содом и Гомору да је њихов грех превелик. Зато ћу сићи да видим да ли заиста раде како их оптужују. Ако није тако, да знам.” Тада људи кренуше према Содому, а Авраам још стајаше пред Господом. Затим се приближи и рече: „Хоћеш ли погубити и праведнога с грешним? Можда има педесет праведника у граду. Зар ћеш их погубити и зар нећеш опростити граду због тих педесет праведника који су у њему? Далеко било то од тебе да убијеш праведника као и грешника, па да исто прођу праведник и грешник! Далеко било то од тебе! Зар судија целе земље неће судити праведно?” Тада рече Господ: „Ако нађем у граду Содому педесет праведника, због њих ћу опростити целом граду.” На то Авраам рече: „Ево, усуђујем се да говорим Господу иако сам прах и пепео. Можда ће бити праведних педесет мање пет? Зар ћеш због тих пет уништити цео град?” Одговори: „Нећу га уништити ако нађем четрдесет пет.” Опет додаде: „Можда ће се тамо наћи четрдесет праведних?” Одговори: „Нећу ништа радити због тих четрдесет.” Опет настави: „Немој се гневити, Господе, ако кажем да ће се можда наћи тридесет?” Одговори: „Нећу ништа учинити ако их нађем тридесет.” Опет рече: „Ево, опет се усуђујем да говорим Господу. Можда ће се наћи двадесет?” Одговори: „Нећу га уништити због тих двадесет.” Затим рече: „Немој се, Господе, гневити ако кажем још само једном. Можда ће се тамо наћи десет праведних?” Одговори: „Нећу га уништити због њих десет!” Тада Господ отиде завршивши разговор са Авраамом, а Авраам се врати у своје место.