Rimljanima 10:1-15
Rimljanima 10:1-15 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за њих усмерена је на њихово спасење. Јер им сведочим да имају ревности за Бога, али без правилног сазнања. Не знајући, наиме, шта је праведност Божја и тражећи да поставе своју сопствену праведност, нису се потчинили Божјој праведности. Јер Христос је свршетак закона – за оправдање сваком који верује. Јер Мојсије пише за праведност која је од закона: „Човек који њу чини живеће од ње.” А праведност, која је од вере, овако говори: Немој да кажеш у свом срцу: „Ко ће се попети на небо?” То јест, да сведе Христа, или: „Ко ће сићи у бездан?” То јест, да изведе Христа из мртвих. Него шта она говори? – „Близу ти је реч, у твојим устима и у твом срцу”, то јест, реч вере коју ми проповедамо. Ако, дакле, својим устима исповедиш да је Исус Господ и поверујеш у свом срцу да га је Бог васкрсао из мртвих, бићеш спасен. Јер срцем се верује за праведност, а устима се исповеда на спасење. Писмо, наиме, каже: „Свако ко верује у њега, неће се постидети.” Јер нема разлике између Јудејца и Грка; један исти Господ је над свима, богат за све који га призивају, јер: „Свако ко призове име Господње, биће спасен.” Како ће, дакле, призвати онога у кога нису поверовали? А како ће веровати у онога за кога нису чули? Како ће пак чути без проповедника? И како ће проповедати ако нису послани? Као што је написано: „Како су миле ноге оних који јављају добра.”
Rimljanima 10:1-15 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за Израелце јесте да се спасу. Сведочим, наиме, за њих да имају ревности за Бога, али она није заснована на знању. Не знајући шта је Божија праведност и тражећи да успоставе своју, нису се потчинили Божијој праведности. Јер, Христос је свршетак Закона, за оправдање свакоме ко верује. О праведности која долази од Закона, Мојсије пише: »Човек који је чини, у њој ће наћи живот.« А о праведности која долази од вере каже овако: »Немој да кажеш у свом срцу: ‚Ко ће се попети на небо?‘« – то јест, да спусти Христа. Или: »‚Ко ће сићи у Бездан?‘« – то јест, да изведе Христа из мртвих. Него, шта каже? »Реч ти је близу, у твојим устима и у твом срцу« – то јест, Реч вере коју проповедамо. Ако, дакле, својим устима признајеш да је Исус Господ и срцем верујеш да га је Бог васкрсао из мртвих, бићеш спасен. Јер, срцем се верује за оправдање, а устима се признаје за спасење. Писмо, наиме, каже: »Ко год у њега верује, неће се постидети.« Нема разлике између Јудејина и Грка – исти Господ је над свима, великодушан према свима који га призивају. Јер, »ко год призове име Господње, биће спасен«. Како, дакле, да призову Онога у кога нису поверовали? И како да поверују у Онога за кога нису чули? И како да чују без проповедника? И како да проповедају ако нису послани? Као што је записано: »Како су дивне ноге оних који доносе радосну вест!«
Rimljanima 10:1-15 Novi srpski prevod (NSPL)
Braćo, želja moga srca i molitva Bogu za njih je da se oni spasu. Ja, naime, mogu da im posvedočim da imaju revnosti za Boga, ali bez pravog razumevanja. Ali pošto nisu poznavali Božiju pravednost, želeli su da uspostave svoju sopstvenu, te se nisu potčinili Božijoj pravednosti. Jer, Hrist je dovršetak Zakona, da svako ko veruje u njega dođe do pravednosti pred Bogom. Jer, Mojsije piše o pravednosti koja se temelji na Zakonu: „Ko ih vrši, po njima će steći život.“ A pravednost koja se temelji na veri kaže: „Nemoj reći u svome srcu: ’Ko će se popeti na nebo?’“ (to jest, da spusti Hrista) „ili: ’Ko će sići u bezdan?’“ (to jest, da dovede Hrista iz mrtvih). Ono što kaže je ovo: „Reč je blizu tebe, u tvojim ustima i u tvome srcu“ – to jest, poruka vere koju propovedamo. Jer, ako ispovediš da je Isus Gospod i veruješ u svome srcu da ga je Bog podigao iz mrtvih, bićeš spasen. Naime, verovanje srcem donosi pravednost pred Bogom, a ispovedanje usana spasenje. Zato Pismo govori: „Ko god u njega poveruje, neće se postideti.“ Jer, nema razlike između Jevrejina i Grka, budući da je isti Gospod nad svima; on bogato blagosilja one koji ga prizivaju. Naime: „Svako ko zazove ime Gospodnje, biće spasen.“ Ali, kako da prizovu onoga u koga ne veruju? Kako da veruju u onoga za koga nisu čuli? Kako da čuju bez propovednika? A opet, kako da vesnici propovedaju ako nisu poslani? Jer, ovako je napisano: „Kako li su divne noge onih koji donose dobre vesti.“
Rimljanima 10:1-15 Нови српски превод (NSP)
Браћо, жеља мога срца и молитва Богу за њих је да се они спасу. Ја, наиме, могу да им посведочим да имају ревности за Бога, али без правог разумевања. Али пошто нису познавали Божију праведност, желели су да успоставе своју сопствену, те се нису потчинили Божијој праведности. Јер, Христ је довршетак Закона, да свако ко верује у њега дође до праведности пред Богом. Јер, Мојсије пише о праведности која се темељи на Закону: „Ко их врши, по њима ће стећи живот.“ А праведност која се темељи на вери каже: „Немој рећи у своме срцу: ’Ко ће се попети на небо?’“ (то јест, да спусти Христа) „или: ’Ко ће сићи у бездан?’“ (то јест, да доведе Христа из мртвих). Оно што каже је ово: „Реч је близу тебе, у твојим устима и у твоме срцу“ – то јест, порука вере коју проповедамо. Јер, ако исповедиш да је Исус Господ и верујеш у своме срцу да га је Бог подигао из мртвих, бићеш спасен. Наиме, веровање срцем доноси праведност пред Богом, а исповедање усана спасење. Зато Писмо говори: „Ко год у њега поверује, неће се постидети.“ Јер, нема разлике између Јеврејина и Грка, будући да је исти Господ над свима; он богато благосиља оне који га призивају. Наиме: „Свако ко зазове име Господње, биће спасен.“ Али, како да призову онога у кога не верују? Како да верују у онога за кога нису чули? Како да чују без проповедника? А опет, како да весници проповедају ако нису послани? Јер, овако је написано: „Како ли су дивне ноге оних који доносе добре вести.“
Rimljanima 10:1-15 Sveta Biblija (SRP1865)
Braæo! želja je mojega srca i molitva k Bogu za spasenije Izrailja. Jer im svjedoèim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu. Jer ne poznajuæi pravde Božije i gledajuæi da svoju pravdu utvrde ne pokoravaju se pravdi Božijoj. Jer je Hristos svršetak zakona: koji ga god vjeruje opravdan je. Jer Mojsije piše za pravdu koja je od zakona: koji èovjek to èini življeæe u tom. A pravda koja je od vjere ovako govori: da ne reèeš u srcu svojemu: ko æe iziæi na nebo? to jest da svede Hrista; Ili: ko æe siæi u bezdan? to jest da izvede Hrista iz mrtvijeh. Ali šta govori pismo? Blizu ti je rijeè u ustima tvojima i u srcu tvojemu, to jest rijeè vjere koju propovijedamo. Jer ako priznaješ ustima svojima da je Isus Gospod, i vjeruješ u srcu svojemu da ga Bog podiže iz mrtvijeh, biæeš spasen. Jer se srcem vjeruje za pravdu a ustima se priznaje za spasenije. Jer pismo govori: koji ga god vjeruje neæe se postidjeti. Jer nema razlike meðu Jevrejinom i Grkom: jer je on Bog sviju, i bogat za sve koji ga prizivlju. Jer koji god prizove ime Gospodnje spašæe se. Kako æe dakle prizvati koga ne vjerovaše? A kako æe vjerovati koga ne èuše? A kako æe èuti bez propovjednika? A kako æe propovijedati ako ne budu poslani? Kao što stoji napisano: kako su krasne noge onijeh koji donose glas za mir, koji donose glas za dobro!