Римљанима 10:1-15

Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за њих усмерена је на њихово спасење. Јер им сведочим да имају ревности за Бога, али без правилног сазнања. Не знајући, наиме, шта је праведност Божја и тражећи да поставе своју сопствену праведност, нису се потчинили Божјој праведности. Јер Христос је свршетак закона – за оправдање сваком који верује. Јер Мојсије пише за праведност која је од закона: „Човек који њу чини живеће од ње.” А праведност, која је од вере, овако говори: Немој да кажеш у свом срцу: „Ко ће се попети на небо?” То јест, да сведе Христа, или: „Ко ће сићи у бездан?” То јест, да изведе Христа из мртвих. Него шта она говори? – „Близу ти је реч, у твојим устима и у твом срцу”, то јест, реч вере коју ми проповедамо. Ако, дакле, својим устима исповедиш да је Исус Господ и поверујеш у свом срцу да га је Бог васкрсао из мртвих, бићеш спасен. Јер срцем се верује за праведност, а устима се исповеда на спасење. Писмо, наиме, каже: „Свако ко верује у њега, неће се постидети.” Јер нема разлике између Јудејца и Грка; један исти Господ је над свима, богат за све који га призивају, јер: „Свако ко призове име Господње, биће спасен.” Како ће, дакле, призвати онога у кога нису поверовали? А како ће веровати у онога за кога нису чули? Како ће пак чути без проповедника? И како ће проповедати ако нису послани? Као што је написано: „Како су миле ноге оних који јављају добра.”