Psalmi 69:1-18
Psalmi 69:1-18 Novi srpski prevod (NSPL)
Spasi me, o, Bože, dođoše do grla vode! Potonuo sam u blato duboko, a nigde oslonca; dospeo sam u vode duboke, bujica me zahvatila. Klonuo sam zovući te, promuče mi grlo; oči su mi usahnule čekajući Boga moga. Brojniji su ti što me bez razloga mrze od kose na glavi mojoj, ti moćnici što bi da me zbrišu, bezrazložni protivnici. Vraćam, a ukrao nisam. Ludost moju ti poznaješ, Bože; gresi moji skriveni ti nisu. Neka se zbog mene ne postide oni koji u tebe nadu svoju polažu, Gospode, Bože nad vojskama. Neka se zbog mene ne osramote oni koji te traže, Bože Izrailjev. Jer ja zbog tebe trpim prezir, lice moje prekrila je bruka. Braći svojoj neznanac postadoh, tuđinac sam deci moje majke. Izjeda me revnost za tvoj Dom. Uvrede onih koji tebe vređaju, pale su na mene. Plakao sam i postio, i to mi je na prezir bilo. Za odeću sebi kostret ogrnuh, i postadoh ruglo za njih. O meni pričaju oni što sede na gradskim vratima i pevaju pesme pijanice. A ja se samo tebi molim, o, Gospode, u vreme povoljno; Bože, usliši me po obilnom tvome smilovanju, po vernosti svog spasenja. Iz blata me oslobodi, ne daj da potonem; oslobodi me od onih što me mrze, od dubokih voda. Bujica vode nek me ne zahvati, nek me ne proguta dubina i ždrelo njeno nada mnom ne zatvori se. Usliši me, Gospode, jer je dobra milost tvoja; po golemom milosrđu svome na mene se osvrni. Lice svoje od svog sluge ne sakrivaj, jer sam na mukama; pohitaj, usliši me. Priđi bliže duši mojoj, otkupi je; radi mojih protivnika, izbavi me.
Psalmi 69:1-18 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Спаси ме, Боже, јер ми вода до грла дође! Пропадох у блату дубоком без дна. Потонуо сам у дубине воде, таласи ме прекрише. Изнемогох вичући, грло ми промукну, очи ми се гасе док Бога чекам. Више је оних који ме мрзе ни због чега него власи на глави мојој. Моћни су непријатељи моји, који ме неправедно прогоне. Оно што нисам узео морам да враћам. Боже, ти знаш безумље моје и нису сакривени од тебе греси моји. Нека се не постиде због мене они који се у тебе уздају, Господе, Господе Саваоте! Нека се не посраме због мене они који тебе траже, Боже Израиљев! Због тебе ругање подносим и стид ми лице покрива. Туђинац сам постао браћи својој и странац синовима мајке своје. Изједа ме ревност за дом твој и ружења оних који тебе руже на мене падају. Плачем и постим свом душом и због тога ми се ругају. Уместо одеће врећу облачим, а они ми се ругају. Ругају ми се они који на вратима седе и пијанице о мени брбљају. А ја управљам теби молитву своју, Господе, у време милости, Боже. Услиши ме по великој милости својој и истинском спасењу твоме! Извуци ме из блата да не пропаднем, избави ме од непријатеља мојих и из воде дубоке! Нека ме не прекрију таласи, нека ме пучина не прогута и нека бездан не склопи нада мном уста своја! Услиши ме, Господе, јер је блага милост твоја. Погледај ме по великом милосрђу своме. Не скривај лице своје од слуге свога, у невољи сам! Услиши ме брзо.
Psalmi 69:1-18 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Спаси ме, Боже! Воде ми се попеле до гуше, у дубок муљ тонем, где ногама нема ослонца. У дубоке воде упадох, таласи ме преплављују. Изнемогох од дозивања, грло ми промукло. Очи ме заболеше Бога мога ишчекујући. Оних што ме низашта мрзе више је но власи ми на глави. Много је мојих непријатеља без разлога, терају ме да вратим што нисам украо. Ти знаш моје безумље, Боже, моја кривица није ти скривена. Нека не буду осрамоћени због мене они који те ишчекују, Господе ГОСПОДЕ над војскама. Нека се не постиде због мене они који те траже, Боже Израелов. Јер, ради тебе трпим увреде и стид ми покрива лице. Странац сам својој браћи, туђинац синовима моје мајке. Изједа ме ревност за твој Дом и на мене падају увреде оних који те вређају. Кад плачем и постим, вређају ме. Кад се у кострет обучем, узречица им постанем. Они што седе на капији, против мене говоре, а пијанци о мени певају ругалице. А ја се теби молим, ГОСПОДЕ. У време своје наклоности, у својој великој љубави, Боже, услиши ме својим спасењем поузданим. Ишчупај ме из блата, не дај да потонем. Избави ме од оних који ме мрзе, из водâ дубоких. Не дај да ме преплаве воде, ни прогутају дубине, ни да гробна јама своја уста затвори нада мном. Услиши ме, ГОСПОДЕ, јер твоја љубав је добра. Окрени ми се у својој великој самилости. Не криј своје лице од мене, твог слуге, брзо ме услиши, јер сам у невољи. Приђи и избави ми душу, спаси ме због мојих непријатеља.
Psalmi 69:1-18 Novi srpski prevod (NSPL)
Spasi me, o, Bože, dođoše do grla vode! Potonuo sam u blato duboko, a nigde oslonca; dospeo sam u vode duboke, bujica me zahvatila. Klonuo sam zovući te, promuče mi grlo; oči su mi usahnule čekajući Boga moga. Brojniji su ti što me bez razloga mrze od kose na glavi mojoj, ti moćnici što bi da me zbrišu, bezrazložni protivnici. Vraćam, a ukrao nisam. Ludost moju ti poznaješ, Bože; gresi moji skriveni ti nisu. Neka se zbog mene ne postide oni koji u tebe nadu svoju polažu, Gospode, Bože nad vojskama. Neka se zbog mene ne osramote oni koji te traže, Bože Izrailjev. Jer ja zbog tebe trpim prezir, lice moje prekrila je bruka. Braći svojoj neznanac postadoh, tuđinac sam deci moje majke. Izjeda me revnost za tvoj Dom. Uvrede onih koji tebe vređaju, pale su na mene. Plakao sam i postio, i to mi je na prezir bilo. Za odeću sebi kostret ogrnuh, i postadoh ruglo za njih. O meni pričaju oni što sede na gradskim vratima i pevaju pesme pijanice. A ja se samo tebi molim, o, Gospode, u vreme povoljno; Bože, usliši me po obilnom tvome smilovanju, po vernosti svog spasenja. Iz blata me oslobodi, ne daj da potonem; oslobodi me od onih što me mrze, od dubokih voda. Bujica vode nek me ne zahvati, nek me ne proguta dubina i ždrelo njeno nada mnom ne zatvori se. Usliši me, Gospode, jer je dobra milost tvoja; po golemom milosrđu svome na mene se osvrni. Lice svoje od svog sluge ne sakrivaj, jer sam na mukama; pohitaj, usliši me. Priđi bliže duši mojoj, otkupi je; radi mojih protivnika, izbavi me.
Psalmi 69:1-18 Нови српски превод (NSP)
Спаси ме, о, Боже, дођоше до грла воде! Потонуо сам у блато дубоко, а нигде ослонца; доспео сам у воде дубоке, бујица ме захватила. Клонуо сам зовући те, промуче ми грло; очи су ми усахнуле чекајући Бога мога. Бројнији су ти што ме без разлога мрзе од косе на глави мојој, ти моћници што би да ме збришу, безразложни противници. Враћам, а украо нисам. Лудост моју ти познајеш, Боже; греси моји скривени ти нису. Нека се због мене не постиде они који у тебе наду своју полажу, Господе, Боже над војскама. Нека се због мене не осрамоте они који те траже, Боже Израиљев. Јер ја због тебе трпим презир, лице моје прекрила је брука. Браћи својој незнанац постадох, туђинац сам деци моје мајке. Изједа ме ревност за твој Дом. Увреде оних који тебе вређају, пале су на мене. Плакао сам и постио, и то ми је на презир било. За одећу себи кострет огрнух, и постадох ругло за њих. О мени причају они што седе на градским вратима и певају песме пијанице. А ја се само теби молим, о, Господе, у време повољно; Боже, услиши ме по обилном твоме смиловању, по верности свог спасења. Из блата ме ослободи, не дај да потонем; ослободи ме од оних што ме мрзе, од дубоких вода. Бујица воде нек ме не захвати, нек ме не прогута дубина и ждрело њено нада мном не затвори се. Услиши ме, Господе, јер је добра милост твоја; по големом милосрђу своме на мене се осврни. Лице своје од свог слуге не сакривај, јер сам на мукама; похитај, услиши ме. Приђи ближе души мојој, откупи је; ради мојих противника, избави ме.
Psalmi 69:1-18 Sveta Biblija (SRP1865)
Pomozi mi, Bože, jer doðe voda do duše. Propadam u dubokom glibu, gdje nema dna; tonem vodi u dubine, i vali me zatrpavaju. Iznemogoh vièuæi, promuèe mi grlo, pobijelješe mi oèi pogledajuæi Boga. Onijeh koji mrze na me ni za što ima više nego kose na glavi mojoj; osiliše koji hoæe da me pogube, lažljivi neprijatelji moji. Što nijesam otimao, valja da vratim. Bože! ti znaš je li u meni bezumlje, i krivice moje nijesu sakrivene od tebe. Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traže tebe, Bože Izrailjev! Jer tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje. Tuðin postadoh braæi svojoj, i neznan sinovima matere svoje. Jer revnost za kuæu tvoju jede me i ruženja onijeh koji tebe ruže padaju na me. Plaèem, postim se dušom svojom, i to mi se prima za zlo; Mjesto haljine oblaèim vreæu, i bivam im prièa. O meni se razgovaraju sjedeæi na vratima, pijuæi vino pjevaju me. A ja se molim tebi, Gospode; vrijeme je da se smiluješ, Bože; po velikoj milosti svojoj usliši me, jer je istinito spasenje tvoje. Izvadi me iz gliba, da ne propadnem; da se izbavim od nenavidnika i iz duboke vode; Da me ne uzme voda na maticu, da me ne proždre puèina, i da ne sklopi jama nada mnom ždrijela svojega. Usliši me, Gospode, jer je blagost tvoja milosrdna, po velikoj dobroti svojoj pogledaj me. Nemoj odvratiti lica svojega od sluge svojega; jer me je tuga; pohitaj, usliši me. Približi se duši mojoj, izbavi je; nasuprot neprijateljima mojim izbavi me.