Псалми 69:1-18

Спаси ме, Боже, јер ми вода до грла дође! Пропадох у блату дубоком без дна. Потонуо сам у дубине воде, таласи ме прекрише. Изнемогох вичући, грло ми промукну, очи ми се гасе док Бога чекам. Више је оних који ме мрзе ни због чега него власи на глави мојој. Моћни су непријатељи моји, који ме неправедно прогоне. Оно што нисам узео морам да враћам. Боже, ти знаш безумље моје и нису сакривени од тебе греси моји. Нека се не постиде због мене они који се у тебе уздају, Господе, Господе Саваоте! Нека се не посраме због мене они који тебе траже, Боже Израиљев! Због тебе ругање подносим и стид ми лице покрива. Туђинац сам постао браћи својој и странац синовима мајке своје. Изједа ме ревност за дом твој и ружења оних који тебе руже на мене падају. Плачем и постим свом душом и због тога ми се ругају. Уместо одеће врећу облачим, а они ми се ругају. Ругају ми се они који на вратима седе и пијанице о мени брбљају. А ја управљам теби молитву своју, Господе, у време милости, Боже. Услиши ме по великој милости својој и истинском спасењу твоме! Извуци ме из блата да не пропаднем, избави ме од непријатеља мојих и из воде дубоке! Нека ме не прекрију таласи, нека ме пучина не прогута и нека бездан не склопи нада мном уста своја! Услиши ме, Господе, јер је блага милост твоја. Погледај ме по великом милосрђу своме. Не скривај лице своје од слуге свога, у невољи сам! Услиши ме брзо.