Псалми 69:1-18

Спаси ме, Боже! Воде ми се попеле до гуше, у дубок муљ тонем, где ногама нема ослонца. У дубоке воде упадох, таласи ме преплављују. Изнемогох од дозивања, грло ми промукло. Очи ме заболеше Бога мога ишчекујући. Оних што ме низашта мрзе више је но власи ми на глави. Много је мојих непријатеља без разлога, терају ме да вратим што нисам украо. Ти знаш моје безумље, Боже, моја кривица није ти скривена. Нека не буду осрамоћени због мене они који те ишчекују, Господе ГОСПОДЕ над војскама. Нека се не постиде због мене они који те траже, Боже Израелов. Јер, ради тебе трпим увреде и стид ми покрива лице. Странац сам својој браћи, туђинац синовима моје мајке. Изједа ме ревност за твој Дом и на мене падају увреде оних који те вређају. Кад плачем и постим, вређају ме. Кад се у кострет обучем, узречица им постанем. Они што седе на капији, против мене говоре, а пијанци о мени певају ругалице. А ја се теби молим, ГОСПОДЕ. У време своје наклоности, у својој великој љубави, Боже, услиши ме својим спасењем поузданим. Ишчупај ме из блата, не дај да потонем. Избави ме од оних који ме мрзе, из водâ дубоких. Не дај да ме преплаве воде, ни прогутају дубине, ни да гробна јама своја уста затвори нада мном. Услиши ме, ГОСПОДЕ, јер твоја љубав је добра. Окрени ми се у својој великој самилости. Не криј своје лице од мене, твог слуге, брзо ме услиши, јер сам у невољи. Приђи и избави ми душу, спаси ме због мојих непријатеља.