Psalmi 139:13-24
Psalmi 139:13-24 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Ти си створио бубреге моје, саздао ме у утроби мајке моје. Хвала ти што си ме дивно саздао, што су дивно саздана дела твоја. То добро зна душа моја. Није сакривена од тебе кост моја док сам у тајности саздаван, откан у дубини земље. Заметак мој видеше очи твоје, записани су дани у књизи док није ниједан постојао. Како су ми, Боже, недокучиве помисли твоје, како им је број недокучив! Да их пребројим? Више их је него песка! Кад се пренем, још си са мном. Да хоћеш, Боже, да убијеш зликовца! Крволочни нека одступе од мене! Они ружно говоре о теби, говоре лажно непријатељи твоји. Господе, зар да не мрзим непријатеље твоје? Зар да ми се не гаде противници твоји? Мрзим их мржњом великом, сматрам их непријатељима својим. Проникни у мене, Боже, срце ми упознај, испитај ме и упознај мисли моје! Погледај да ли сам на кривом путу и води ме путем вечним!
Psalmi 139:13-24 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Јер, ти си нутрину мог бића створио, саткао ме у мајчиној утроби. Хвала ти што сам створен силно чудесно. Чудесна су твоја дела – зна то добро моја душа. Нису ти моје кости биле скривене док сам настајао у тајности, док сам у дубинама земље ткан. Твоје очи су ме гледале док сам тек заметак био. Сваки мој дан у твоју књигу је записан пре но што је иједан настао. Како су ми твоје мисли недокучиве, Боже! Како је огроман њихов збир! Да их бројим – више их је него песка, и да их пребројим – ти ми преостајеш. О, кад би погубио опаке, Боже! Одлазите од мене, крволоци! Злонамерно говоре о теби, Име ти злоупотребљавају душмани. Зар не мрзим оне који мрзе тебе, ГОСПОДЕ, и зар се не гнушам оних који се против тебе дижу? Мрзим их мржњом потпуном, у непријатеље их убрајам. Проникни ме, Боже, и срце ми упознај, испитај ме и сазнај моје мисли тескобне. Види нисам ли на рђавом путу и вечним путем ме поведи.
Psalmi 139:13-24 Novi srpski prevod (NSPL)
Da, ti si mi nutrinu stvorio, satkao me u utrobi majke moje! Hvaliću te što sam takav sazdan, zapanjujuće divan, što su ti dela čudesna; a duša je moja toga dobro svesna. Moje kosti tebi nisu sakrivene bile, dok sam bio stvaran na tajnome mestu; dok sam bio oblikovan u dubini zemlje. Oči su me tvoje ko zametak gledale; u tvojoj su knjizi zapisani dani moji određeni, a da još ni jedan od njih postojao nije! I kako su mi dragocene tvoje misli, Bože! Kako ih je mnogo kad se zbroje! Da ih brojim, više ih je nego peska; a kada se probudim, još uvek sam sa tobom. O, Bože, kad bi hteo zlikovca da smakneš! Odlazite od mene, krvnici! Oni protiv tebe spletkare, laži o tebi šire tvoji protivnici. O, Gospode, zar da ne mrzim te što tebe mrze? Bogoboraca se gnušam! Mržnjom krajnjom ja ih mrzim! Dušmani su oni moji! Pronikni me, o, Bože! Srce mi upoznaj, okušaj me, zabrinute misli moje saznaj! Vidi da li idem putem zastranjenja i vodi me putem iz davnina.
Psalmi 139:13-24 Нови српски превод (NSP)
Да, ти си ми нутрину створио, саткао ме у утроби мајке моје! Хвалићу те што сам такав саздан, запањујуће диван, што су ти дела чудесна; а душа је моја тога добро свесна. Моје кости теби нису сакривене биле, док сам био стваран на тајноме месту; док сам био обликован у дубини земље. Очи су ме твоје ко заметак гледале; у твојој су књизи записани дани моји одређени, а да још ни један од њих постојао није! И како су ми драгоцене твоје мисли, Боже! Како их је много кад се зброје! Да их бројим, више их је него песка; а када се пробудим, још увек сам са тобом. О, Боже, кад би хтео зликовца да смакнеш! Одлазите од мене, крвници! Они против тебе сплеткаре, лажи о теби шире твоји противници. О, Господе, зар да не мрзим те што тебе мрзе? Богобораца се гнушам! Мржњом крајњом ја их мрзим! Душмани су они моји! Проникни ме, о, Боже! Срце ми упознај, окушај ме, забринуте мисли моје сазнај! Види да ли идем путем застрањења и води ме путем из давнина.
Psalmi 139:13-24 Sveta Biblija (SRP1865)
Jer si ti stvorio što je u meni, sastavio si me u utrobi matere moje. Hvalim te, što sam divno sazdan. Divna su djela tvoja, i duša moja to zna dobro. Nijedna se kost moja nije sakrila od tebe, ako i jesam sazdan tajno, otkan u dubini zemaljskoj. Zametak moj vidješe oèi tvoje, u knjizi je tvojoj sve to zapisano, i dani zabilježeni, kad ih još nije bilo nijednoga. Kako su mi nedokuèljive pomisli tvoje, Bože! Kako im je velik broj! Da ih brojim, više ih je nego pijeska. Kad se probudim, još sam s tobom. Da hoæeš, Bože, ubiti bezbožnika! Krvopije, idite od mene. Oni govore ružno na tebe; uzimaju ime tvoje uzalud neprijatelji tvoji. Zar da ne mrzim na one, koji na te mrze, Gospode, i da se ne gadim na one koji ustaju na tebe? Punom mrzošæu mrzim na njih; neprijatelji su mi. Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje. I vidi jesam li na zlu putu, i vodi me na put vjeèni.