Псалми 139:13-24

Јер, ти си нутрину мог бића створио, саткао ме у мајчиној утроби. Хвала ти што сам створен силно чудесно. Чудесна су твоја дела – зна то добро моја душа. Нису ти моје кости биле скривене док сам настајао у тајности, док сам у дубинама земље ткан. Твоје очи су ме гледале док сам тек заметак био. Сваки мој дан у твоју књигу је записан пре но што је иједан настао. Како су ми твоје мисли недокучиве, Боже! Како је огроман њихов збир! Да их бројим – више их је него песка, и да их пребројим – ти ми преостајеш. О, кад би погубио опаке, Боже! Одлазите од мене, крволоци! Злонамерно говоре о теби, Име ти злоупотребљавају душмани. Зар не мрзим оне који мрзе тебе, ГОСПОДЕ, и зар се не гнушам оних који се против тебе дижу? Мрзим их мржњом потпуном, у непријатеље их убрајам. Проникни ме, Боже, и срце ми упознај, испитај ме и сазнај моје мисли тескобне. Види нисам ли на рђавом путу и вечним путем ме поведи.