Псалми 139:13-24

Ти си створио бубреге моје, саздао ме у утроби мајке моје. Хвала ти што си ме дивно саздао, што су дивно саздана дела твоја. То добро зна душа моја. Није сакривена од тебе кост моја док сам у тајности саздаван, откан у дубини земље. Заметак мој видеше очи твоје, записани су дани у књизи док није ниједан постојао. Како су ми, Боже, недокучиве помисли твоје, како им је број недокучив! Да их пребројим? Више их је него песка! Кад се пренем, још си са мном. Да хоћеш, Боже, да убијеш зликовца! Крволочни нека одступе од мене! Они ружно говоре о теби, говоре лажно непријатељи твоји. Господе, зар да не мрзим непријатеље твоје? Зар да ми се не гаде противници твоји? Мрзим их мржњом великом, сматрам их непријатељима својим. Проникни у мене, Боже, срце ми упознај, испитај ме и упознај мисли моје! Погледај да ли сам на кривом путу и води ме путем вечним!